NE TREBA NIKOME DAVATI PREVIŠE!

Ne treba ljudima davati *previše*! Lekcija je koju sam učila mnogo puta i nekako teško svladala.

Deo moje prirode je da ne kalkulišem i nemam trgovački duh u bilo kojim odnosima.

No, sada imam Duh Mudrosti!

Razmena energije je nešto toliko prirodno kao i rast trave. Čak štoviše, imam poverenje u sebe, druge i Tvorca da znam da je bilo koje *davanje previše* zapravo nasilje na čoveka koje mu oduzima njegovu sopstvenu moć i inteligenciju.

Osim toga, većina ljudi ne ceni ono što im poklonite, ne zato što su zli, nego zato što su nesvesni i u svojim vrstama boli i nesnalaženja. Kompjuter sa starim softverom čita samo ono što čita, sve ostalo (novo) ne vidi. Za razliku od kompjutera ljudi imaju zgodnu osobinu da kad im *daš previše* još te i mrze i zavide!

Zato ne treba ljudima davati ništa više od onoga što od vas traže.

Kada sam zaista počela ceniti sebe naučila sam da poštujem svoje vreme, potrebe, intuiciju, svoj rad i svoja dostignuća. Nikada nisam imala *besplatan ručak*, ne znam za vas?! Najgora cena su naša energija i naše emocije.

Ne rasipam! Ma koliko se to na prvi pogled možda nekome činilo arogantno, sebično ili bahato. Imam dovoljno mudrosti da znam kome želim nešto da poklonim, to biram sama!

Kada ulazite u prodavnicu ne očekujete poklone, vi unapred znate koliko i šta možete da kupite. Tako je i sa odnosima svih vrsta; i privatno i poslovno. Pri razmeni valuta nije samo novac, može da bude poverenje, slušanje, usluga, poštovanje…

Tek kada čovek poštuje sebe, gle čuda, i drugi ga poštuju!

Neka Ljubav bude ljubljena!