Mi smo mikrokozmos u makrokosmosu. Gledanjem u sebe, unutra, spoznajemo individuu u Univerzumu jednote. Taj pogled nam priziva u svest trenutni nesklad; neravnotežu između leve i desne strane mozga, leve i desne strane tela, muškog i ženskog principa u svima nama. Nema tu krivca. Nema niti prozivke. To je prosto prelaz na više dimenzije postojanja iliti Prisećanje. Prisećanje iskonskog, onog što smo bili a zaboravili.

Na individualnom i kolektivnom nivou svima nam fali bezuslovne ljubavi, podrške, nege, prihvatanja, zagrljaja, razumevanja, dodira, duhovne hrane, brižnosti, praštanja, melema, isceljenja…sve što jeste Majka. Sve što jeste božanska strana u svima nama (naša Duša).

Dosta nam je analize, znanja, napretka, civilizavije, obrazovanja, umovanja, dijagnostike, zapisivanja, računanja, govora, objektivnosti, sistema, ekonomije..dosta nam je muških bogova..dosta nam je uma (leve strane mozga) i muške strane (desne strane tela) u svima nama koju smo razvijali vekovima.

Svetu treba Majka-Duša. Kreativnost. Isceliteljica. Leva strana tela a desna strana mozga (umetnička, apstraktna, intuitivna i holistička).

Ako bismo pružili Sebi samima saosećanje i razvoj veština desne strane mozga..prizvali bismo svoju Dušu  da nas vodi…bezuslovnu ljubav, isceljenje, kreativnost, lepotu, kulturu, intuiciju. Naš bismo mikrokosmos (ravnoteža muškog i ženskog principa u nama) prilagodili savremenoj ravnoteži makrokosmosa kojeg vodi Svetlost Bezuslovne Ljubavi.

Bezuslovna Ljubav donosi isceljenje. Ravnotežu. Mir. Radost. Smisao. Jasnoću. Plodove. Saosećanje. Podršku. Brižnost.  Ljubav. Zamolimo Tvorca za pomoć i povratak kući.

Dopustimo našoj Duši i Izvoru da nas transformišu (uravnoteže), a zatim poklonimo pažnju, negu i brižnost drugima.

Sledimo svoje srce (Dušu) i saosećajno blagoslovimo  sve što nam je dato.

Neka Ljubav bude ljubljena!