U novom filmu Avatar 2 mi se najviše svidelo što pleme na Pandori stavi ruku “drugome, bratu” na srce i kaže: “vidim te”!
Wow..ne ono naše izlizano, volim te..blabla..nego baš “vidim te”.
Koliko nam je svima potrebno da nas neko vidi, primeti, odobri, da nam veruje, da nas sasluša, da vidi ko smo zapravo..
“Vidim te”… je lek!
Svako od nas gleda svet i ljude u njemu kroz vlastite filtere, naočare (očekivanja, navike, verovanja) i što su te “naočare” tvrđe ili više obojene bilo kakvim identitetom tj identifikacijom (belac, srbin, homofob, hrišćanin, indijanac) to je čoveku “teže” videti ljude jasno.
Kao u bioskopu, te naočare 4d, pokretanje sedišta, specijalni efekti poput mirisa, prskanja, boja…sve to nije realno a nama se čini da jeste i da smo u “filmu”.
E da, prijatelji moji..koliko puta smo nekoga odbili, povredili, izigrali jer ga nismo “videli” jasno. Zaboravili smo skinuti sopstvene naočare prosuđivanja, nerazumevanja, stereotipa i predrasuda.
S druge strane, sasvim je u redu nekoga odbiti i “primiti odbijanje” dostojanstveno, dajući drugome slobodu od vlastite sujete.
Za razliku pak od onih koje nešto pitaš, zatražiš, daš ideju, interesuješ se..a oni ćute. To vam je bolji odgovor od bilo kakve reči, jer kompleksi vladaju ovom osobom, toliko veliki da se plaši “odgovoriti” na obično pitanje. Begajte od ćutologa, to su najlicemerniji “dobrotvorci”, posecanje na njihove komplekse zaista boli. Jer nisu jasni, otvoreni, transparantni, iskreni, kriju se iza posla,obaveza ili neke druge maske. Zato kada vas neko ignoriše sledeći put, zahvalite mu iz sveg srca i produžite mirno dalje, lišio vas je nepotrebnog izlaganja sopstvenom otrovu. Oni su na gubitku, zaista jesu.
Koliko nama ljudima prija kad nas neko “vidi”, svakodnevno svedočim u svom radu.
Ljudi “budu ono što jesu”, imaju svoj čas, da se požale, isplaču, podele i uteše, re-odluče, itd.
Videti drugog jasno možemo samo ako istinski svesno “vidimo sebe”.
Jasno “videti sebe” je dugačak proces, ni malo lagan, prožet velikim radom i iskušenjima, trpljenjima, testovima i lekcijama.
Put vode u filmu je naš zajednički “put emocija”, jer do slobode se stiže kroz vlastito srce..ne bežanjem, ne članskom iskaznicom u nekoj državnoj ili verskoj organizaciji, ne zanimanjem niti pozicijom..već ličnim uranjanjem. Unutra. U sebe.
Mislim da sam u filmu Avatar 2 po prvi put u životu baš dobro shvatila i razumela “plemenski um”, to kad ljudi brane svoju porodicu, veru, zemlju pod cenu života..čak i naizgled nepotrebno ginu (što bi Bora rekao: #za ideale ginu budale).
Nisam to razumela ranije tj jesam na neki način, iz svog ugla “ne-pripadanja”, ali po prvi put sam razumela “iz njihovog ugla”..istinske ljubavi, lojalnosti i odanosti.
I dalje mislim da nam je svima “skidanje naočara” preko potrebno (posebno ovih modernih “ružičastih”), ali se radujem što sam razumela neki drugačiji svet od mog..jer to je, za početak, lek.
To ne znači da odobravam “plemenski um”, nego uvažavam dobre strane takvog funkcionisanja (briga o svim članovima, životinjama, prirodi, precima, ceremonijalna podrška, pripadnost zajednici, jedinstvo s prirodnim ciklusima itd)..iako je “plemenski um” sam po sebi neka vrst “naočara” koje nam smetaju u životu. Zbog tih filtera često puta ginu naši snovi, duša, i bližnji.
Btw: zanimljivo je da u filmu Avatari s Pandore nas ljude nazivaju demonima 
Volela bih pomenuti još jednu značajnu temu koja se također provlači kroz film: tema poslušnosti vs neposlušnosti. To je tema individuacije i odrastanja i svako od nas mora da se “oproba” u istoj kako bi postao zrela individua..teško je dati savet, iako me o tome često ljudi pitaju..kada poslušati neki “autoritet” a kada ne..to je zaista vrlo lična crta..tanka granica deli zrelost od gluposti. Ostavljam svakome od vas taj izbor, bez kojeg “svet ne može napred”. Kada prihvatite odgovornost za sopstveni život, onda nije teško “snositi posledice” sopstvenih izbora, pa i onih koji pomeraju granice “dopuštenog, uobičajenog, očekivanog”. No, taj posao “obavlja” svako sam, i uopšte nije za svakoga! I sama sam testirala i pomerala granice u ličnom životu..i samo mogu reći: sve ima svoju cenu! A ja bih uvek ponovo birala svoj Put Srca (duše), iako je mnooogo teži i mnooogo stvarniji, lepši, puniji, življi 
Da ne duljim, prijatelji moji: reći ću još samo kratko: “vidim vas”…zaista svakog ponaosob..i to me raduje..jer moj profil ne postoji zbog likeova i reklama, već deljenja života..zato vam hvala što i vi “vidite mene”.
Želim vam lep ovaj Savindan (za mene značajan privatno i vrlo lično, ni malo slučajno) !
Neka Ljubav bude ljubljena ♡☆
