Dizala sam ovakve tegove ..jer nije bilo volje s druge strane da pridrži svoju polovinu.

Kad sam se umorila odlučila sam: od naših 20 koraka, napraviću 11..i ni makac..ostalo je na drugoj strani.

Naravno i taj podvig je bio uzaludan.

Posle se vraćaju i mole, a kada ne nađu više istu osobu i otvorena vrata onda lažima pravdaju sebe.

Neke ljude je lepše voleti na daljinu

Kada zatvoriš ta teška vrata, vrati se Mir..ah onaj stari Mir!

I neka tuga ostane, glupi d-mol..koju je potrebno utopliti da povrati radost nakon razbijene iluzije

Bilo je oslobađajuće i hrabro shvatiti da je moja najveća bol ujedno i moja najveća greška. A najveća greška je moja najdragocenija lekcija vratila Me je pravoj Meni; celoj Meni koja je božansko a ne individualno Ja

Ponekad ne možeš ništa, sem otići..i rekao si, i zamolio, i trpeo, i pokušao, i hiljadu puta, ni makac, ništa..”sedi dole, ćuti i praštaj”..šta će mi ovakvi mišići?

Lepša sam bez njih

Treba voleti i Sebe ljudi moji

Shvatiti da i nije baš sve do nas u odnosima; džabe sve ako nema svesti i saradnje

Mir…mir…mir. Mera svih stvari

“Treba izgraditi hram, osvetliti ga iznutra, kao reč, da ostane jedan zid, neporeciv, pred koji možeš da klekneš i plaćeš pravedno.” Ivan V. Lalic

Neka Ljubav bude ljubljena!

NIJE DOZVOLJENO KOPIRANJE TEKSTOVA S OVE STRANICE BEZ NAVODA AUTORA