Pa kaže: neću da mi budeš obaveza.
Važi.
Neću ti biti ništa, ne sekiraj se. 
Kako je to moguće, moji ljudi, da danas ljude tretiramo kao stvari?
Oko kućnih ljubimaca se više brinemo nego o ljudima!
Je li moguće biti u vezama bez obaveza; partnerskim, poslovnim, roditeljskim, prijateljskim?
Svaki čovek zna da tako nešto ne postoji; sem kod nezrelih, neodgovornih, manipulativnih ne-ljudi. Od kojih bežite što pre, jer to vam je polagana smrt Duše, uz mučenje.
Jednom davno sam čula da je ono što najviše trebamo mi sami, poklon kojeg smo došli darovati svetu.
Danas tome itekako svedočim!
Svesna sam da je moja svrha ‘biti ono ko jesam’, da je biti srećan posledica života sa dušom, i nije je moguće naći drugačije. Svrhu (potrebe Duše) mi je Tvorac utisnuo u Srce, zato je moja svrha i moja sreća.
Koje su istinske potrebe tvoje Duše?
Odvaži se baš to Dati svetu..i dopusti Čudima koja slede da te promene tj dozvoli sebi da primiš ono što stvarno trebaš 
Otpusti suvišno, lažno, polovično, namontirano, ‘ne boj se’ pokazati svetu!
Nemaš se čega stideti 
sem ako si se ogrešio/la o nekog čoveka (ispravi to).
Opusti se. Predivan/a si!
Neka Ljubav bude ljubljena ♡☆
