Pa kaže:”neću da mi budeš obaveza”. Važi. Neću ti biti ništa, ne sekiraj se. 
Kako je to moguće, moji ljudi, da danas ljude tretiramo ko stvari? Oko kućnih ljubimaca se više brinemo nego o ljudima! Je li moguće biti u vezama bez obaveza; partnerskim, poslovnim, roditeljskim, prijateljskim?
Svaki čovek zna da tako nešto ne postoji; sem kod nezrelih ne-ljudi. Od kojih bežite što pre, jer to vam je polagana smrt Duše, uz mučenje.
Jednom davno sam čula da je ono što najviše trebamo mi sami, poklon kojeg smo došli darovati svetu.
Danas tome itekako svedočim! Koje su istinske potrebe tvoje Duše?
Odvaži se baš to Dati svetu..i dopusti Čudima koja slede da te promene tj dozvoli sebi da primiš ono što stvarno trebaš i zaslužuješ 
Neka Ljubav bude ljubljena ♡☆
