Uopšte se ne slažem da treba podcenjivati slomljeno srce. Izdaje, preljube, lažna obećanja, lažne ljubavi i prijateljstva, neuspehe, gubitke, nepravde.

To uistinu boli. Boli se treba posvetiti. Jednako kao i gripu. Lečiti. Uzeti ‘bolovanje’.

Jer će u suprotnom rana krvariti po tebi. Autodestruktivno ćeš zatvarati vrata životu, ljudima, novim znanjima.

Slomljeno srce zaslužuje beskompromisnu pažnju. A ne stav: ‘neću plakati za lošim ljudima, nije mi ništa, preboleću putem”.

Emocije ne lažu. Lažu reči; i dela mogu lagati jer ih neko čini iz lične koristi. Ali vaša emocija o nekomu ili nečemu ne laže – ona pokuzuje što ‘stvarno mislite o tome šta se dogodilo’.

Bežanje u obaveze, rad, veze, zavisnost, ogorčenost..sve to ‘maskira’ bol..no ona se nataložila u telu i ako ju ne odobrimo i ne ‘isplačemo’ pojaviće se nepozvana u obliku neke bolesti, destrukcije, distorzije, agresivnosti, iskrivljavanja realnosti.

Možemo joj dati oblik – pisati pesme, napraviti skulpturu, crtež, upaliti sveću, fotografiju, šetati šumom, pevati, napisati pismo ocu, majci, bivšem, sebi (ne treba poslati)…- dati joj dan u nedelji kada ćemo joj se posvetiti i izneti je na ‘sto’. Na bezbednom mestu, uz prijateljsko lice, gde je niko više neće gaziti. Umetnost je dobar prijatelj boli.

Slomljeno srce ima važne poruke o nama i za nas. Zavirimo unutra!

Možda nas iznenade darovi koje slomljeno srce pruži kada mu se posvetimo

Neka Ljubav bude ljubljena!