☆ ‘Ne znam da procenim ko me stvarno poštuje i voli’ reče mi devojka na početku 30tih.

♡ Nije to ni malo čudno, jer danas je retko. Nema mnogo primera (nažalost).

♡ Kada nekoga voliš ili kada tebe neko voli; kraj njega se osećaš celom. Sasvim dovoljno dobrom. Dovoljno lepom. Pametnom. Dovoljno privlačnom. Slobodnom da budeš.

Onaj koji te voli ne tera te da ‘budeš neko drugi’, da zatežeš lice, da oblačiš što ti se ne sviđa, da radiš što nisi izabrala. On jednostavno uživa u tvom prisutstvu i nekako si mu posebna, lepo mu je s tobom. Pokazuje delima da mu je stalo, pogledom, razgovorima, gestovima. Tvoje nesavršenstvo za njega je taman posebno, dovoljno i vredno. Osećaš mir. Nema idealizacije. Jasno je sve, kada pitaš nešto on odgovara direktno, nema mesta sumnji. Toplo je. Čisto. Tvoje. Uopšte ‘nemaš prostora’ da ‘misliš da te ne voli.

I ti njemu pružaš potpuno isto iskustvo.’

♡ Ljubav je uzajamnost, dvosmernost..bez vage, prirodno se nadopunjuje.

☆ ‘Aha..da..pa onda mene ovaj zgodni frajer uopšte ne voli. Stalno moram trčati za njim, kriti nedostatke na svom telu, uvek se kraj njega osećam nedovoljno lepom, stalno gleda u mom prisutstvu druge žene, ispravlja me, non stop nešto krije, igra igrice, podcenjuje moj posao’…

♡ Hm, da njegovo ponašanje nije ljubav. Dobro si to zapazila. Jer Ljubav sve što dotakne učini mekim, svojim, lepim, dovoljnim, smirenim.

Sad znaš razlikovati onog ko te želi od onoga koji te voli

Neka Ljubav bude ljubljena ♡☆