AKTIVNO SLUŠANJE, potpuno, saosećajno, s pažnjom, sa svešću .. leči, odobrava, priznaje, zaceljuje, otpušta.

Kada razumeš tuđu priču, bez uplitanja, saveta, kako bi moglo, trebalo, bez analize i želje da rešiš slučaj, bez ponude sopstvenog mišljenja..tek tada se desi čudo!

Onaj koji priča prvo oseti olakšanje a zatim i otpuštanje sopstvene “priče”.. saslušan je, prihvaćen, odobren.

Ne nudi mu se “ispravno”, čak i kada se drugačije misli, ne ocenjuje se njegovo iskustvo i doživljaj, potpuno mu se veruje, to je njegova istina, perspektiva. Tačka.

Tada više nije sam u svojim emocijama, postoji saučesnik, onaj ko razume .. neko na njegovoj strani, nezavisno od situacije.

Takvo slušanje leči. Umeš li ćutati? Umeš li slušati!? Ne biti u pravu, ne biti “pozitivan, ne nuditi rešenje..samo čuti, jednostavno “razumeti” čoveka!?

Neka Ljubav bude ljubljena!