Ponekad nas naša lična verovanja ograničavaju.
Ne dopuštaju nam naše pravo bivanje i cvetanje.
Život je više nalik Ruži nego duginim bojama.
Lako odustajemo od životnih situacija koje nam se čine teškim i zahtevnim baš zbog zaborava. Zaboravili smo da je bol, patnja i žrtva deo Života. Majke su nas donele na svet u bolovima, štagod da smo hteli da uradimo ulagali smo ogroman trud, žrtvu i disciplinu.
Kao i ruža, trebamo dubok i zdrav koren, disciplinu, negu, Svetlost, vodu, Ljubav i brižnost, vreme, Strpljenje, rast, gnojivo, obrezivanje, čupanje korova, kopanje, dopuštanje cvetanja.
I uprkos svemu, svoj Lepoti, mirisu i boji – ruža ima trnje. Ono nas podseća na ranjivost, na blagost, na naše najdublje patnje koje su naše seme transformacije. Ne trebamo da se raskrvarimo na trnje života, nego da ga Ljubavlju prema sebi i strpljenjem isceljujemo i transformišemo. Osluškujemo i učimo. Pratimo svoj ritam.
Bivajući okrenuti ka Svetlu, zadobijamo svu potrebnu Snagu i Toplinu za rast i cvetanje. Ruža ne pita biljke u bašti da li sme da cveta, ne, ona cveta kada joj se hoće (kada je u harmoniji s Prirodom i Tvorcem).
Zato ne brinite zbog trnja vašeg života – baš zato ste Lepi! Ne brinite niti za vaše cvetanje, Plod će se pojaviti.
Brinite za Negu, disciplinu, rad, tražite Svetlo, zalivajte se, dopustite obrezivanje od strane života…budite strpljivi i nežni prema sebi.
LJUBAV JE CVET IZ KAMENA..retka, a dug je put do Nje i “izazovan” baš ♡ ☆ ..jer kad boli znam, to je put u raj ♡ ☆ Ako sam ja Ljubav, Ljubav je posvuda – partner, deca, posao, prijatelji ♡ ☆
Strpljenje jeste Ljubav prema sebi. A Ljubav je nalik Ruži! Budite Ruža!
Neka Ljubav bude ljubljena!