Ranije sam koristila termin “srodne duŠe” za taj odnos između muškarca i žene.

Pa mi je život darovao karmičku ljubav, blizanačku ljubav i mnogo srodnih duša prijatelja…

Danas shvatam da mi ne treba srodna duša nego “srodni mozak”,

Čovek sličan, produhovljen, zreo, ostvaren, prijateljski (um, duša, telo).

Većina mojih klijenata je također shvatila isto.

Sada svoju potrebu za partnerstvom zovemo “zrela ljubav”

Zajednički razvoj dva saputnika je verzija zrele ljubavi; pri tome je važno da imaju iste vrednosti, slična interesovanja, slična očekivanja od života i podjednaku viziju..da su “prošli” podjednak broj životnih stepenika jer ne treba niko nikoga vuči ni čekati..nikoga popravljati..terapeuti se placaju

Nakon nekog vremena nam glavno pitanje postaje: ne da li sam mu dobra, privlačna..nego; da li mi je dobro, lepo s tom osobom!?

Da li postoji uzvraćenost, dvosmernost, razmena, saradnja..

Ljubavi imam puno; no moje poštovanje se mora zaslužiti.

Zrela ljubav je zajednički hod, bez savršenstva, miran, radostan i pruža ogromno zadovoljstvo: dve podjednako zrele individue (mentalno, emotivno, duhovno, telesno, materijalno)

I da, šta će nam srodna duša (karma), kad ne funkcionišemo..kažu ljudi: u duši smo isti, u svakodnevnom životu različiti..

Ne možemo mi nikoga menjati svojom ljubavlju, čovek jedino može sam sebe menjati zbog ljubavi prema nama!

Ljubav nije nesto sto pronadjemo; Ljubav pronadje nas ♡☆

Pa birajte sami; ne bih menjala svakodnevni život tj Prisutnost i Poštovanje za bajku o srodnoj duši..Dušu (ljubav) imam a štrudlu od maka volem

***

On: Dobar dan! Da li ti mogu postaviti jako lično pitanje?

Ona: Samo pucaj.

On: Nikad mi nije bilo jasno zašto žene poput tebe, pune ljubavi, topline, lepote, uspeha, ideja, strasti, iskrenosti, lojanosti i odanosti..nemaju stalnu vezu!? Zaboga zašto?

Ona: U pravu si, to je česta pojava. Kroz lični primer pokušaću objasniti. Imala sam 3 divne veze, dugogodišnje, sve. Nemam ni jednu lošu, traumatičnu ili ne znam kakvu stvar za “prijaviti”, mogu im samo zahvaliti jer su mi pružili predivne trenutke, a iz onih manje predivnih sam sama izvlačila ogromnu mudrost. No, od njih sam odlazila jer nisam bila srećna. “Voleli” su neke moje parčiće, dok za druge nisu hteli ni čuti. To su bili divni muškarci koji su prihvatali moju toplu, porodičnu stranu, seksualnu stranu, drugarsku isto, da sa mnom mogu pričati sve i ići okolo, uživati, putovati, uvek su me voleli pokazivati..ali jednu moju stranu (to kobno parče) ne, nikako. Nisu prihvatali moju misiju, samostalnost, rast, viziju..e tu bi me pokušavali kontrolisati, blokirati, objašnjavati mi da ne mogu da imam misiju sem porodice (čitaj: sem njih)..i tu bi padali u mojim očima. Iako sam davala 101 šansu i pokušavala svim silama ljubavi da pokažem da sam ja “cela” a ne “parče koje ti ugađa”.

I poslednja veza se završila zbog sličnih stvari, muške nezrelosti, iako se 3g predstavljao drugačije, nije ni svestan koliko puta je izdao “moju suštinu”, izrugao i zaustavljao misiju duše, naravno, ponekad sam svesno čekala i dopuštala..no, uzalud. Moja nežnost, posvećenost, briga i razumevanje drugog..ponovo padaju u vodu. Dođe dan kad shvatiš, čovek s druge strane nikada neće prihvatiti to tvoje parče koje je tebi “toliko bitno” jer on ne voli tebe (nego neku svoju sliku, očekivanje) i onda vidiš da taj neko i “nije toliko bitan”. Samo se treba usuditi nazvati stvari pravim imenom! Čim bih krenula na neki svoj seminar, ili nešto mu nisam mogla učiniti jer sam “radila na svom projektu”, pri tome sam i dalje odlična u svim ostalim ulogama (i kuća, i mi, apsolutno posvećena jednako)..ali ne. Tu ne bih bila podržana. Ni vlastito dete da pričuva dan, dva..jer on “radi”. Dok bih ja njega itekako podržavala u poslu, njegovim temama, porodici, hobijima i sl. Bezrezervno.

Neću da dajem život za nekog, ko ni prstom ne bi mrdnuo zbog mene!!

Neću da me tuđi poroci vuku na dno!

Neću da podržavam preljubu, laž, lenjost i samosažaljenje!

Sa vetrenjačama više ne bijem boj!

A da se ne lažemo; ne tražim muškarca zbog seksa, para, deteta, braka, ničega…naravno, to je deo, sve je bitno..ali meni najbitnija je: osveštenost!

Ako ću da budem sa nekim, biću iz ljubavi, biću saputnik, reciprocitet, lepota i radost.

Loše mogu živeti i sama!

Ponosno prihvatam sve svoje parčiće, pa i one koji se zovu “manama”, svoju misiju duše koja mi daje duboki smisao i koju ne menjam za muškarca, kao i sve svoje ostale uloge koje imam u životu..a ima se

Kroz sve to sam naučila voleti i poštovati sebe

I uvideh, puno lepše živim sama, nego s nekim, ko “ne ume da voli”.

Eto, sve sam rekla.

To se dešava zbog kulturološko-patrijahalno-nesvesnog odnosa prema ženi kao objektu, a ne subjektu ljubavi. I onda se odnos ne može nastaviti. Pokušala sam ali nisam uspela jer nije sve na meni; nastavila sam voleti sebe 😉

Sad sam malko mudrija, i ne gubim više vreme, odmah jasno dam do znanja šta zelim i koliko mogu dati, ali samo ukoliko postoji reciprocitet. Ne “trošim” više svoje srce na propale šanse, jer se vrlo brzo vidi “što druga strana želi dati a što uzeti”.

I znam da postoji Neko svetlosno zrelo Biće slično meni koje razume svaku moju reč (imam puno srodnih duša uokolo), ostali će me nesvesno nazvati raznim imenima poput feministkinja, kurva, muškarac i sl. I to je njihova stvar. Jasno mi je da nisu za mene

Jel ti sad jasnije?!

On: Uf, ostavila si me bez daha. Čak sam i sebe pronašao u tekstu.

Ona: Drago mi je. Osvestiš, i onda budeš bolji svojoj ženi, jer ona te zaslužuje celog..kao i ti nju. Celu.

On: Hvala ti puno.

Ona: Hvala tebi sto čuješ. ♡☆

Neka Ljubav bude ljubljena!