Velika je hrabrost potrebna da odlučiš biti dobro!
Svaki dan iznova.
Prosto odlučiš.
Ja lično ne volim svojim klijentima “ostavljati dojam savršenstva”, i ne radim to, pričam im o sopstvenim problemima, lekcijama, prošlosti, greškama, načinima..pokazujem im svoju ranjivost..pokazujem im istinu..stvarna sam..Žena sam u procesu!
Nisam savršena niti nedodirljiva!
Ali sam u životnoj poziciji: ja sam OK, ti si OK; verujem u sebe, i navijam za svoj tim, za sebe..i kada pogrešim.
Nedam na sebe!
Na svojoj sam strani!
Prihvatam sebe!
Nežna sam sa sobom, i drugima.
Umem i da zarežim, kada treba..kada mi pređu granice.
Šalim se sa sopstvenim glupostima, umirem od smeha koliko sam ponekad šašava.
Volim reći: nisam dobra, ali sam dobro 
Svako od nas ima “probleme”, nešto što nosi, no na nama je kako ćemo s “tim”..
Promenimo priču u glavi o težini, o vlastitom žrtvovanju i teskoći..samoći..nemaštini..
Svi smo mi “kurvavi” ispod kože..ali stav i izbor čini razliku.
Svaki dan iznova!
Onda čovek vidi da je sreća ipak stvar izbora i ne zavisi od okolnosti!
Ne dajte ratu, moroni, komšinici, ludom vozaču, namčorastom mužu/ženi..da vas “strovali”.
Ne dajte!
Mi smo ono sjajno Sunce s visine!
Odobrite sebe!
Ne dajte da vas kroje mračni. To niste vi.
Njihove slike sveta nisu stvarne. Ni vesti. Ne pristajte na “slike mračnih”.
Stvarajte svoje sopstvene slike sveta
Ja imam lepe slike “o sebi”, o svetu…stvaram lepo!
Dakle, odluči i ti! Sada.
Budi dobro! Stvaraj!
Štagod, dođe..ti nađi tu iskru u sebi ♡☆
Budi Lepota!
Možeš. Jer mogu i ja!
****************************************
Ima teških dana, loših faza, neizdrživih perioda..svi smo deo života, plime i oseke.
Kroz te dualnosti učimo da Budemo Celi.
Postoji u nama jedan neotrkriveni arhetip; arhetip preživljavanja, on se uključuje kada je zaista “voda došla do grla”, uključuje svoj autopilot i preuzima kormilo. Zaista je moćan. Pruža uvide. Nesvakidašnje ideje, daje rešenja. Navodi. Uzima samo bitno, ostalo zaobilazi.
Briga o sebi, bez preterivanja.
Bez nepotrebnog kića. Stvarna briga “da sam dobro”.
Ni gore, ni dole..rolerkoster umara..ona Nula o kojoj često pričam je radost života.
Životna škola je to, nekima ide bolje, nekima lošije.
Lako je. Ali kad se prepustiš.
Mislim da Vera u Sebe samoga (i Tvorca) znatno olakšava stvar, pogotovo u krizama.
Vera daje Smisao. A smisao životu moć.
Većina ljudi se uplaši kada navale talasi i vetrovi, oluje..ne zna sto da učine sa beznađem, usamljenošću, strahom, krivicom, besom.
Pa beže..u druženja, ulepšavanja, hranu, piće, cigare, lekove, užitke, poslove.
No, ja bih nam savetovala drugačije.
Budi malo sam! Ne beži. Predaj se.
Ostani sa tim “teškim osećanjem”, jednostavno budi, oseti, ako traje 3dana, budi sa sobom ta 3 dana..grli sebe kao što bi zagrlio dete, kaži sebi: volim te volim..oseti to..potpuno oseti sve što jeste..diši..stvaraj: pesmu, prozu, sliku, haljinu, lekciju, misao..izrazi svoju bol rukama (umetnost, sport, kuhinje). Budi go!
Time ćeš odobriti sebe. Dozvoliti sebi ranjivost; a to je trajni put isceljenja.
Nećeš umreti ako malo zaplačeš, ako te zaboli duša i pritisne nemir..duboko diši, pusti sve emocije na površinu, dopusti.
Ostani sa boli, sa senkom..budi “na svojoj strani”..i videćeš..bol ce proći ♡☆
P.s.
MOLITVA ZA HRABRE
Bože učini da u mom životu propadne sve što treba da propadne, da bi moji skriveni talenti izašli na Svetlost 
Neka Ljubav bude ljubljena!
