Kod nas na brdovitom Balkanu moraš da glumiš skromnost i lažnu poniznost, da ružno govoriš o samome sebi i drugima, ne smeš da se istakneš, da primiš kompliment dostojanstveno, da kažeš: ponosna sam na sebe, pobedila sam to i to, baš sam srećna zato i zato, da zahvališ nekome javno ili učiniš dobro delo koje uključuje i tebe samog …

Pripisaće ti na hiljade narcističkih atributa.

No, čovek koji nije svestan sebe, svojih pobeda i poraza, uspeha i neuspeha, čovek koji ne može ili ‘ne sme’ da nabroji 5 sopstvenih vrlina učas, onaj koji se stidi ili mu je ‘zabranjeno’ reći: ponosan sam na sebe ..baš taj čovek boluje od narcizma, mržnje prema samome sebi, straha od uspeha i pohvale, glupih i štetnih uverenja o lažnoj skromnosti.

Nepriznavanje samoga sebe, jednako je loše kao i nepriznavanje onog drugog – i to je najštetnija dijagnoza naših ljudi.

Pljuvanjem samoga sebe i drugih, ne postaješ veći i bolji čovek!!

Znate li kako ja merim svoj uspeh?

Ni reputacija, ni titula, ni šminka, ni pozicija, ni novac, ni poređenje, ni kvantifikacija bilo koje vrste

Samo kvalitet! Ostalo je manje važno.

Ono koliko sam zadovoljna, mirna i radosna je prava mera

Ko je šta reko, uradio – nebitno..bogatstvo se meri Srcem ♡☆

Ajmo danas reći samome sebi: BAŠ SAM PONOSAN/A NA SEBE _______ (dopuni svoju priču)

Čoveče, odobri samoga sebe

Neka Ljubav bude ljubljena!