Sećam se, dok sam išla u psihoterapijsku školu..imala sam divnu mentorku Nadu.

Svaki budući terapeut je ‘morao’ imati min 100 časova vlastite psihoterapije i rada na sebi, kada je i sam klijent.

Nada je bila moj ‘terapeut i učitelj’.

Nikada neću zaboraviti strujanje energije u telu kada sam spoznala, uz pomoć Nade, da u sebi imam duboko uverenje ‘da sam sama u svemu, da moram sve sama’ i slične varijacije na temu. Iznenadilo me da to nosim u sebi (duboko nesvesno).

U mojoj porodici je to bilo tako očito, s jedne strane majka koja ‘ništa nije mogla sama’ a s druge strane otac ‘radoholičar i usamljenik’. Prenos tog programa se lako preneo i na mene.

Kasnije sam shvatila da je to uverenje transgeneracijski prenos..kao i mnoga druga koja sam iskopala duboko u sebi.

To je bio trenutak mog dubokog isceljenja, kada sam shvatila da ne moram sve sama i na kraju da nisam sama (iako realnost to često nije potvrđivala).

Danas itekako imam iskustvo te prelepe istine, čak i ako ponekad nema ljudi..znam da je čitavi Univerzum uz mene. Manifestuje se kroz hiljade sinhroniciteta, samoinicijativne pomoći drugih ljudi, podržavajućih lica, duhovnih pomagača i anđela, pravih prijatelja, partnera i slično.

Ponekad se Gospod poslužio čudima koja bi mi slao kao podršku: beli golub na mom prozoru, leptir na ruci, mačka il pas, grane, lišće i cveće mi je mahalo bez vetra, cvrkut ptica iz daljine, pera su padala po meni, oblaci u raznim oblicima bi plesali, a s kamenjem tek imam posebnu vezu, kroz prosjake na ulici On mi je govorio, rešavali bi se nerešivi problemi kroz par sati, otvarala su se vrata neznanaca, novac dolazio iz neočekivanih izvora, sretala bih duhovnu braću na neočekivanim mestima… itd (neke stvari i nisu za javnost).

Također, danas mogu biti adekvatna pomoć i prisutstvo, vodič dušama u nekom ključnom periodu njihovog rasta..baš zbog vlastitog isceljenja razumem taj osećaj ‘samoće’ i mogu pružiti pravo Prisutstvo drugima.

Neretko i preko granice časa psihoterapije.

Naravno, u kriznom periodu..uglavnom klijenti to ne koriste. Ako neki i pokušaju, ljudski, postavljam granicu.

Mi zaista nismo sami. Niko od nas. Čak i kada smo usamljeni u svojim problemima, nemamo roditeljsku pažnju, partnersku, prijateljsku..Nebo je uvek sa nama.

Svet stane u naš mali sobičak.

Sada se čudim kako sam mislila da ‘sam sama u svemu’ kad vidim prisutstvo neba, knjiga koje su prošle mojom sobom, filmova i ljudi. Da ne pričam gde sam sve bila, koje ljude sretala kroz život na najčudnijim mestima.. od koga učila.. verujte mi, u svakom trenutku života ‘neko je došao’ i bio tu.. verovatno se Tvorac baš potrudio razuveriti moje transgeneracijsko uverenje ‘da sam sama’.

Eto, itekako nisam sama iako, često sada biram samoću

Spoznala sam to kada sam otvorila svoje rane Svetlosti i oprostila precima što nisu znali i mogli drugačije.

A niste ni vi sami, prijatelji moji.

Želim da vam ovo moje iskustvo posluži kao primer koji će jasno pokazati: mi smo svi međusobno povezani, sa sličnim problemima i obrascima ponašanja..dakle, u istom smo sosu ..koga sami začinjavamo

Svako od nas je vrlo važna karika za celinu. U svakom od nas je jedna mala pazla ili ključ koji je važan za svet.

Nismo sami!!!

Naše iskustvo je jako v.r.e.d.n.o.

Neka Ljubav bude ljubljena!