NE TREBA NIKOME DAVATI PREVISE

Ne treba ljudima davati *previše*! Lekcija je koju sam učila mnogo puta i nekako teško svladala.

Deo moje prirode je da ne kalkulišem i nemam trgovački duh u bilo kojim odnosima.

Ne merim. Zato imam dragocene lekcije u tom području.

Još uvek me ponekad “prevare”, pustim im tu jednu šansu No, sada imam Duh Mudrosti!

Razmena energije je nešto toliko prirodno kao i rast trave. Čak štoviše, imam poverenje u sebe, druge i Tvorca da znam da je bilo koje *davanje previše* zapravo nasilje na čoveka koje mu oduzima njegovu sopstvenu moć i inteligenciju.

Osim toga, većina ljudi ne ceni ono što im poklonite, ne zato što su zli, nego zato što su nesvesni i u svojim vrstama boli i nesnalaženja. Kompjuter sa starim softverom čita samo ono što čita, sve ostalo (novo) ne vidi. Za razliku od kompjutera ljudi imaju zgodnu osobinu da kad im *daš previše* još te i mrze i zavide, izdaju!

Zato ne treba ljudima davati ništa više od onoga što od vas traže.

Itekako se može dati previše.

To ne govori o davaocu vec o primaocu.

Ponekad je veći iskaz ljubavi granica nego prisilno ‘služenje’. No da..mi se volimo lagati o bezuslovnosti. I pretvarati da volimo, da smo savršeni. Svestan čovek se ne krije iza takvih parola, sem ako ne radi ‘dela milosrđa’. Služiti se može onima koji traže, ostalima činimo medveđu uslugu. Maska ljubavi je tako perfidna stvar duhovnog ega koju vole da oblače savremeni duhovnjaci koji samo govore o ljubavi ali je ne žive. Razmislite sami. Takvi se kunu u bezuslovnost: pogledajte njihove odnose, postignuća, posao..redovno naplaćuju svoj rad (što je u redu) ali je laž priča o njihovoj velebnoj bezuslovnosti.

Samo je Gospod Bog bezuslovan; mi jesmo ponekad, ali u sopstvenoj nesavršenosti.

Čak i Bog ima određeni uslov: našu akciju, slobodnu volju, naš ‘da’ i vlastito uspinjanje.

Zašto lagati sebe i druge?

Kada sam zaista počela ceniti sebe naučila sam da poštujem svoje vreme, potrebe, intuiciju, svoj rad i svoja dostignuća.

Nikada nisam imala *besplatan ručak*, ne znam za vas?! Najgora cena su naša energija i naše emocije.

Ne rasipam! Ma koliko se to na prvi pogled možda nekome činilo arogantno, sebično ili bahato. Imam dovoljno mudrosti da znam kome želim nešto da poklonim, to biram sama!

Kada ulazite u prodavnicu ne očekujete poklone, vi unapred znate koliko i šta možete da kupite. Tako je i sa odnosima svih vrsta; i privatno i poslovno. Pri razmeni valuta nije samo novac, može da bude poverenje, slušanje, usluga, poštovanje…

U svim odnosima (partnerskom, prijateljskom, porodičnom) očekujem dvosmernost, reciprocitet, saradnju..jebeš ljubav u kojoj samo ja dajem (kupujem, spremam, čistim, zovem, častim, slušam)

Samo u najintimnijim odnosima (moj prvi krug ljudi), najbližim, 2-3 ljudi u mom postojanju (i neki izuzeci koje prepoznajem jasno) mogu da budem potpuno bezgranična, bezuslovna. Nežaštićenog funkcionisanja. Svi ostali su u drugom krugu, korektnom, prijateljskom, čestitom ali sa zdravim granicama.

U tišini se povlačim od svih ljudi koji ne umeju dati i primiti. Verujem samo onima koji s jednakom radošću daju i primaju!

Volim reci: moja ljubav je bezuslovna, ali moje poštovanje mora da se zasluži!

Tek kada čovek poštuje sebe, gle čuda, i drugi ga poštuju!

Primecujem, slusajuci ljude, da je svako proživeo vraćanja ljudi iz prošlosti, da li porukom, pozivom, susretom.

I meni su se neki vraćali kroz život, plakali i molili, ima se iskustva..ništa od toga, dragi ljudi..oni koji plaču, ne delaju

Znaju oni, i znali su šta rade..svakome po jedna šansa je i više nego dovoljna!

Ne zaboravite, volite sebe više od njih:

Naučite ko zaslužuje objašnjenje.

Ko zaslužuje samo kratak odgovor.

A ko ne zaslužuje apsolutno ništa.

I tako postupajte!

*** *** ***

PAZITE NA SVOJU ENERGIJU

Gutati ili pucati; pitanje je sad

Možda ipak, izbeći i jedno i drugo..davati onoliko koliko drugi može da primi i ceni.

Ponekad praviti iznimke, kad imaš s kim..pa podeliti svoju dobrotu bez mere..ipak, rasipanje dobrote ne čuva “ravnotežu” na planeti

Mudrost; kada mnogo dajete, greške vam ne praštaju ..postoji jedan paradoks; psihološki mehanizam slabih: dužnici redovno okreću leđa, postaju vam neprijatelji!

Ne praštaju vam vaše “dobro”, jer se osećaju ispod. Do ravnoteže u samopoštovanju dolaze gazeći i odgurujući vas.

Svestan čovek pazi na svoju energiju dugova, on radije stvara viškove (i materijalne i duhovne)..spolja postavlja jasne granice, a iznutra ljubavlju blagoslivlje, ljubavlju isceljuje ♡☆

Zato pazite, pomalo, da vam Dušu ne pokradu!

*************************************************

Treba razlikovati bitno od nebitnog; svoje ljude od ostalih.

.. “budite mudri poput zmije, a bezazleni poput ptice”.

Niko nije jadan, mali, nemoćan..ne dajte da vas koriste.

Ili pak vi volite živeti “ulogu spasioca” jer bežite od sopstvenog života?

Kažu da ne možemo dati što i sami nismo dobili. Ne slažem se!

Znam ljude koji nisu dobili ljubav u detinjstvu a umeju da vole kao niko. Od bola su pravili blagost i lepotu.

Ili pak one koji su usled nemaštine, neobrazovanja postali časni, obrazovani ljudi a ne ‘večno gladni’ hleba i igara.

Dakle, ne bih se složila s tim “pričama” o svaljivanju krivice na loše roditeljstvo (iako to ne lišava odgovornosti te ‘ljude’ koji ‘samo rađaju’). Do jednog trenutka smo deca-sunđeri, no kasnije je sve na nama – svedočim sopstvenim životom.

Nema isprike! Nismo nemoćni!

Uvek možemo odabrati, re-odabrati, promeniti ‘svoj pogled na svet’. Zasukati rukave. Ili kukati. Izbor je na nama.

Okolnosti su bile deo života, njih često ne možemo menjati ali ih možemo prihvatiti i gledati kao dar; dar za promaknuće duha

Ne postoji “previše dobrote”, postoji samo ljudska sebičnost i glupost.

Zato, kad dajete..dajite šakom i kapom. Ili nemojte. Ne morate dati svima!

A kad postavljate granice, činite to sa zdravim samopoštovanjem.

Zašto bi vas brinulo šta će ‘neko’ da uradi sa vašim darom? To je njegovo.

Vi dajete bez očekivanja; tako učite o mudrosti ♡☆

Neka Ljubav bude ljubljena!