Često čujem od klijenata bi-polarnost, normalan simptom toksičnih veza.
Sad je “partner ili šef” savršen, pa se prisećaju lepih gestova..a onda opet “postane” agresivan, manipulativan, itd.
Pa oće da prekine tu vezu, pa neće jer ga “voli”.
Krug pakla.
Ovde se ne radi o ljubavi i poštovanju, već o vezanosti. Opravdavanje (žaljenje) zlostavljača od strane žrtve koja je dugo živela u njegovim raljama jeste također simptom (stokholmski).
Nema veze radi li se o partnerskim, poslovnim, prijateljskim ili porodičnim odnosima.
Ono što je nasilje jeste nasilje, verbalno, neverbalno, materijalno, fizičko, ucenama, kako god. Za takve stvari nema opravdanja.
Ali postoji strah kod žrtve da izađe iz toga; jer se boji života, ne veruje u sebe, ima slabo samopoštovanje, strah…
Sve se može rešiti..radom na sebi uz stručno lice. Lako nije. Ali mnogi su uspeli.
Jer, ono kako se neko ponaša prema vama jeste mera vašeg odnosa..ne slatke reči, obećanja niti očekivanja.
Zato je potrebna hrabrost reći sebi neke istine brže i direktnije.
Ljudi vole uvijanja, laži i poluistine.
Čudni su im direktni, iskreni ljudi, čak ih smatraju grubim, oštrim..draži bi im bili da im se smeškaju u lice i da im ne postavljaju zdrave granice. Dotle može, dalje ni makac.
Zato ne pratim mnogo ljude koji samo laprdaju o ljubavi i lepom, sve ružičasto, savršen svet (nije to to)..da, to jeste u pozadini svih stvari…no, ljubav nije samo ono lepo.
Ljubav je sve!
Zato ja pišem o svemu, ne guram pod tepih. Želim ljudima reći da je lek u suočavanju.
Tu gde boli, tu gledaj!
Ljubav je pogled u sopstvenu tamu; istina, pravda i milosrđe.
Ljubav je pogledati u ružno i biti hrabar čistiti sebe.
Ljubav je odustati od loših odnosa i započeti nove.
Ljubav je brinuti o bolesnom, ružnom, smrdljivom s poštovanjem.
Ljubav je ponovo i ponovo ustajati nakon pada.
Ljubav je pad u destrukciju, uništenje lažnog života, tihog očajanja, nije lako srušiti ružičaste iluzije koje nas zadržavaju u poluistini bivanja.
Isus Hrist (i ostali veliki učitelji) nikome nije laskao; govorio je jasno, mudro, doticao srž, ukazivao na put, nekima uputio i oštru reč za razbuđivanje, pružao utehu i nežnu reč ‘malenima’ – ponekad je ‘rušio’ pijacu u hramu…mnogi ga nisu ‘čuli’, danas je potpuno isto…
Više sam ljubavi videla u bolnici i među “rubnim skupinama” nego na popularnim laskavim “elitnim” seminarima o ljubavi.
“Pokolenje koje ne može da podnese dosadu biće pokolenje sitnih ljudi, ljudi odviknutih od laganog tempa prirode, ljudi u kojima lagano umire svaki životni zamah, kao uzabrano cveće u kakvoj vazi”. B.Rasel
Neka Ljubav bude ljubljena ♡☆
NIJE DOZVOLJENO KOPIRANJE TEKSTOVA S OVE STRANICE BEZ NAVODA AUTORA 
