Odustajanje je česta tema terapijskog procesa.

Da li da odustanem od lošeg braka, poluveze, posla kog ne volim, posla koji mi ne donosi prihode, porodičnih odnosa koji mi ne prijaju, fakulteta kog ne volim, hobija koji mi stvara pritisak???

Kroz vaspitanje su nam ogadili reč odustati, pa smo joj stavili negativnu konotaciju gubitnika.

A ona to nije.

Odustajanje je često čin hrabrosti!

Odustati može samo osoba čije je samopoštovanje veće od emocija, osoba koja je hrabra suočiti se sa Istinom.

Uopšte nije tačna ona narodska: najlakše je odustati!

Jer ko je probao odustati od osobe koju voli ali ju ta ista osoba uništava, zna o čemu pričam.

Ili pak, ko je skupio hrabrost i otišao s posla gde su ga loše tretirali u neizvesnost, zna da nije bilo lako.

Ili mladi čovek kog su roditelji prisiljavali u neku školu/ fakultet a on je odustao i počeo da se bavi plesom. Itekako zna šta je odustajanje!

Sve su to herojska dela.

Zato, prijatelji moji, treba znati ostati u nečemu, čuvati svoje; ali i odustati iz potrošenih odnosa, nezadovoljstva, ograničavajućih verovanja, brige o mišljenjima drugih, lošem tretmanu sebe, prisiljavanju dece da budu odlikaši, itd. Itd.

Treba znati kada treba odustati.

Odustajanje nije tvoj kraj, već Novi početak

Ponekad objasniti svoj potez.

Ponekad otići bez reči.

Lupati glavom o zid nije mudrost.

Nepotrebno trpljenje nije ljubav.

Neuzvraćeno prijateljstvo nije poštovanje.

Odustajanje!

Često je odustajanje lekoviti izlaz iz nekog problema.

Život nije borba!

Život je pristajanje uz lakoću, radost, mir i kvalitetne odnose.

Ko će vam reći da li treba da odustanete?

Pa vi sami. Vaše srce. Vaša umorna Duša. Vaš nemir. Vaši slomljeni napori da nešto “poboljšate”, istrpite, prećutite, uvažite. Onaj osećaj iz stomaka: dosta je! Od sada uvažavam Sebe!!!

Odustajanje je čin hrabrosti, koga nekad kukavice zloupotrebljavaju

Smeš odustati! Možeš da promeniš odluku, da re-izabereš ponovo, da se predomisliš, da ti više nešto nije po meri. Uvek možeš promeniti mišljenje, porasti i pri tome ostati autentičan/na i dosledan/na, sebi.

Promena je normalan sled, tok života.

A Lakoća je mera za smer, “znak pokraj puta” kojeg biraju mudri

Neka Ljubav bude ljubljena ♡☆