LJUBAV KAO MOĆ

Ovu sam prelepu misao razumela kroz praksu života.

I to najviše sa ljudima koji su mene smatrali neprijateljem, zašto ne znam tačno ni ja: nisam ih dirala, samo nisam plesala po njihovom..pa sam im iz nekog nepoznatog razloga bila trn u oku.

Pravili bi packe, razne nepravde, ko u filmu bi osmislili čitave scenarije, udice..ja ništa.

“Ne vidim, ne čujem, ne učestvujem”…živim svoj život, po svom

Onda je jedan od tih neprijatelja dobio zalet mojim nereagovanjem..pa se potrudio “udariti gde najviše boli”..tada sam se naljutila, pobesnela u sebi.

I u tom trenutku mog besa mi se, zahvaljujući dugogodišnjim praksama i vežbama smirenja, pojavila jasnoća: ah ti, moja ljutnjo, grlim te..ali ti mi ne služiš, sa tobom ne pobeđujem..i dubokim uranjanjem u sebe iznedrih onaj mir, ono svetlo, onu lepotu koja je u nama..Deo Stvoritelja, iskre svetlosti.

I to malo Svetlo je rasteralo ljutnju, loše misli, odbranu, sve…i pogledalo u “neprijatelja” (zver u njemu) i “poljubilo je” na način da sam razumela, volela, dotaknula bol tog čoveka..toliko duboko, da ga nisam više mogla mrzeti niti se ljutiti na njega.

U tom trenutku ljubavi prema Zmaju, istinske ljubavi i saosećanja, ja sam se oslobodila, došla do blaga: štagod taj “neprijatelj” činio, mene nije doticalo čak i onda kada mi je ozbiljno naštetio..

Ta šteta je prošla vremenom, i rana, ogrebotina..a u Duši je ostala moć – moć ljubavi

S godinama je taj neprijatelj smanjio intenzitet svojih akcija, izgubio ne-moć..pravda se namestila..i svi smo dobro.

A ja sam srećna jer sam tada, bilo je to davno..naučila kroz praksu koristiti ljubav kao moć. Lepo je dati sebi izbor: ne vratiti milo za drago, već Ljubavlju lečiti sebe