U približavanju k Sebi naglašavamo Ljubav prema vlastitim pukotinama, ranama, bolima. One su naši Biseri kroz koje ulazi Svetlo .. jer ne treba zdravima leka, nego bolesnima.
Naše pukotine nas čine posebnima, lepima i približavaju nas drugima.
Ono gde vas boli..unutra..duboko..jako..e tu, baš tu gledajte! Tu ste vi, to je bitno, to je Put..♡
U redu je da smo ranjivi.
U susretu sa Svetlom (Tvorcem) ne zaboravimo da nismo mi odabrali Njega, nego je On odabrao nas. Zato su naše pukotine siguran znak Njegove Milosti i Prisutnosti.
Povratak.
Danas je moderno glumiti sreću.
Nema tolerancije za bol, tugu, loš dan, bolest.
Samo papagaj coachovi: ‘misli pozitivno’.
‘Sam si kriv ako se loše osećaš’.
Nema tolerancije za potrebe npr ‘porodica s bolesnom decom’.. i druge oblike ugroženih skupina.
Takva robotizacija društvene svesti ima za cilj negiranje ljudske ranjivosti, a to nije put u zdravlje.
Bol je Učitelj Prisutnosti, zato je izlaz prolaz kroz vatru, kroz bol..na Drugoj strani nas sigurno čeka Sunce!
Neka Ljubav bude ljubljena!
NIJE DOZVOLJENO KOPIRANJE TEKSTOVA S OVE STRANICE BEZ NAVODA AUTORA 