Svima nama pišem recept za terapiju ..jednostavno pustiti stvari..nek idu kako idu. Uraditi ono što je do nas, u meri koju zna naša intuicija..i onda pustiti.

I tako svaki dan iznova!

Ono što treba će se izgraditi, što ne, brže će se srušiti da nam ne troši živce ni vreme.

U redu je ponekad ‘preterati’..no, nemojte da je to navika.

Rešite se suvišnih ljudi, poslova, obaveza, samonametnutih ambicija koje vas guše, unesrećuju i oduzimaju ‘vreme za disanje’.

Odmarajte!

Učite se ot-puštati kontrolu, tecite sa životnim tokom, sa ciklusima.

Ne treba život gurati, ne treba samoga sebe terati na ljubav. Siliti na iluzije.

Jesen je vreme berbe. Što prezimi, naše je.

Uživajte u plodovima prirode, jesenjem suncu, predivnim bojama, sami ili s nekim, plodovima sopstvenog rada, plodovima ‘slučajnosti’ koje redovno posećuju prave posvećenike istini života.

I da, kroz to prepuštanje, naučićete najvažnije lekcije o sebi, ljudima, funkcionisanju, zakonima božanskim itd.

Ćutite i govorite; kada je to potrebno

Neka vrata treba zatvoriti.

A neke prozore otvoriti.

Prihvatiti što je ostalo.

Oprostiti da ozdraviš.

Otpustiti da porasteš.

I malo odmoriti

Neka Ljubav bude ljubljene