Živimo u kulturi koja zagovara lažni pozitivizam i verbalizam.

„New Age“ filozofija relativizma je zaokupila naš medijski prostor, pa i među stručnjacima. Svi su danas life coachovi uz završeni tečaj od mesec dana ili još gore uz čitanje literature za samopomoć. Usuđujem se reči da je to vrlo vrlo opasno za Dušu, proizvodnja socijalno neosetljivih pojedinaca (sociopata) kojima je važan isključivo lični stav, koji nije temeljen na realnim događajima niti emocijama.

To je oblik bežanja od stvarnosti u nemogućnosti suočavanja sa istim.

Smatra se da smo sami kreirali svoju realnost, time se lišava odgovornosti svaki negativni čin nad pojednicem. Dapače, time se stigmatizuju bolesni i siromašni, kao i sve ostale ranjive skupine stanovništva.

Kao da ne postoji međuljudsko delovanje, kao da naša dela nemaju baš nikakv uticaj na okolinu. Jer, zna se u tim opasnim lažnim duhovnim, čak i elitnim skupinama, da je čovek sam sebi kriv i sam je odabrao sva svoja iskustva. Naravno, ova se laž propagira iz razloga što se savremenog čoveka pokušava ubediti da je patnja staromodna stvar nametnuta od starih religijskih i društvenih sistema.

Taj dobronamerni pokušaj zataškavanja vlastitih osećanja boli i nemoći, vešto se prikriva forsiranjem pozitivnog mišljenja i izokretanja doživljaja stvarnosti zarad sopstvenog mira. Nezrelo i opasno!

Sve su emocije jednako važne. Tuga da se isplače, sreća da se raduje, ljutnja da nas opomene, strah da nas zaštiti. Zato je mnogo mudrije OSETITI svoje emocije patnje, nemoći, dukoke tuge, besa, nerazumevanja, nesnalaženja, neopraštanja, gordosti, bludnosti, prljavih misli i želja, osećaja inferiornosti.

Upravo su ove tzv negativne emocije PUT KA ISCELJENJU, ka spoznaji, promeni ponašanja i delovanja.

Zato, govorite ono što mislite. Osećajte ono što osećate.

Patnja je seme transformacije.  Sasvim je u redu imati loš dan. Emotivna bol je esencija Ljubavi zarad isceljenja i promene. Budite tolerantni na ljude koje boli, koji traže izlaz a ne bežanje u lažni pozitivizam, a ni kukanje tu baš ništa ne pomaže.

I molim vas ne pristajte na savremenu lobotomiju lažne ljubavi, slobode i svesnosti koja priznaje samo vlastito ograničeno samodopadanje, u nadi da će izbeći ličnu patnju tj. suočavanje sa samim sobom.

Za istinu je potrebna Hrabrost! Rad. Osećanje svih emocija, pa i manje lepih, suočavanje s posledicama vlastitog ponašanja i dela. Onda će nam Mir doći sam, a misli će se obojiti u Mudrost.

Neka Ljubav bude ljubljena!