Put srca nije samo put transcendencije, uzdizanje iznad plus i minus stanja na putovanju od materije ka duhu. To je i put silaska – put senke, rastvaranja i razočarenja – spuštamo se do prašine i u blistave čestice nepoznatog.
Ljubav je rastezljiva kategorija..ponekad se ljudi začude kada stajem u odbranu malenih..kada podržim naizgled pogrešno..eh – to moraš da imaš u sebi…da tačno znaš nivoe postojanja, kada, zašto, kome i kako..to je veština Ljubavi za čoveka.
Dok vežbamo intimnost sa punim spektrom: tuga, usamljenost, radost, bes, očaj, blaženstvo i ljubav u svim oblicima…mi prestajemo fantazirati život i pretvarati duhovnost i rad na sebi u puko “savladavanje života”, kao u školi. Imamo iskustvo dubine, poniznost pred nepoznatim i divljenje pred onim “sada”.
Naš Tvorac uistinu zna šta radi; zna zašto nekome daje svoje darove a drugome ne. Milost božanske naravi ne može da se zasluži, to je Milost za dobro svetu. Nekako je sve milost-uspevamo u jednom trenutku samo da bismo propali u sledećem. Već se dugo zalažem da se Milost uvede kao novi konstrukt u psihologiji, jer je baš to sila koja vodi sve nas!
Možda na kraju ostaje samo jedna molitva; ne gde je ostvarenje, gde je više ljubavnika, gde je više stvari..nego: H.V.A.L.A.
Jer uvek imamo više nego što nam je potrebno 
Nikoga ne treba požurivati, mučiti niti buditi; Tvorac za svakog pojedinca ima svoj plan, poziv i vreme. Čak i za one koji “ne žele” putem Istine.
Na kraju, pravi Učitelj će vas vraćati k Sebi, unutra, na Izvor Života. I u oči bića koja su pred nama.
Moderni “rad na sebi” je šablona, laganje sebe, maskiranje u boje savršenstva, slepilo, poremećaj ličnosti, brckanje u plićaku, nerazumevanje sopstvene dubine i prave prirode čoveka, kozmetički trik, spoljašnji marketing..
Pravi “rast i razvoj pojedinca” uopšte nije lagan ni jednostavan posao, suočavanje; to je Put kojim se ređe i puno teže ide.
Neka Ljubav bude ljubljena!