UVEK SMO IMALI VIŠE NEGO ŠTO NAM JE POTREBNO

Svaki čovek je kapetan svoje duše. Stoji za kormilom, nezavisno od nadolazećih plima i oseka na koje ne može da utiče; sam bira ko je. Ne treba forsirati sreću; ni glumiti. Ona se ne može osvojiti. Može da bude samo Plod našeg bivanja..pojavi se sama u Srcu kao Radost života..nema šanse da je poguramo. Zato je dobro biti to što jesmo. To je odlično (naš prolaz kroz Vrata): bilo da se radi o depresiji, nezadovoljstvu, usamljenosti.. ništa više nam za sreću ne treba osim Nas Prirodnih. Sreću se uporno “ugurava” u osmeh, izobilje, idealizovano partnerstvo, savršenstvo lažno..ne ne ne..ona je tu u potpuno običnom životu, čišćenju kuće, pomaganju detetu oko zadaće, vožnji auta, odlasku u kupovinu, čak i u bolesti. Poanta je SMISAO i razumevanje sopstvenog života i puta Duše; pronađite smisao u vašoj “patnji” i preokrenućete svemir .

Postoji šira slika. ISTE STVARI-NOVI SJAJ!

Svaka trenutna situacija ima svoj Plod, važna je i milosna; za nas kao i mnoge pre nas. Osmeh je trenutan u svesti o služenju celini!

I teče reka zahvalnosti! Zavoli čovek sebe baš takvog..sa svime što nosi..jer zna da to ima smisla. Shvatila sam to usred najgušćih džungli u ličnom životu..niko i ništa nam za sreću ne treba..samo naša ljubav, istrajnost..posvećenost, rad koji volimo, strpljivost..i zaiskri iskra Radosti u nama; iz čista mira.

Ne zaboravite, posedujete moć izbora. Odaberite život. Sebe. Hrabrost da idete svojim stazama. Sve ostalo dođe; a i ako ne dođe – vama i ne treba jer Svetlite…