Iskusan psihoterapeut se lako nosi sa prenosom. Prirodan tok terapije teče u pravcu prenosa, gde klijent na terapeuta “prenosi” svoje programe, uverenja, ponašanja..čak i dinamiku i patologiju, psihodinamiku svog nekog problematičnog odnosa iz realnosti ili načina sopstvenog funkcionisanja uopšteno s ljudima. Kontratransfer je odgovor terapeuta na datu situaciju, pri tome uglavnom koristi suočavanje klijenta sa nesvesnim, poučavanje, osvetljavanje..a neretko je prisiljen koristiti i psihoterapijske intervencije, koje jasno klijentu daju do znanja granicu, osvešćuju ponašanje, često klijentima nisu ugoda.
Osnova terapijskog odnosa je Poverenje; ako toga nema, terapija ne može uspeti.
Iskusan terapeut je “lekar duše” i zato jeste u odnosu s klijentom ” svesni pajac” klijentove priče, i sve samo zarad isceljenja. Tako častan terapeut ne brine o vlastitoj “reputaciji pred klijentom”, već o njegovom isceljenju, tj rešavanju problema sa kojima je klijent došao u terapiju (terapijski ugovor). Zato postoji faza, kod nekih ljudi, kada pripisuju terapeutu osobine ili svoje ili neke osobe sa kojom imaju problem u realnosti. No, veštinom terapeuta to se razveže kroz par susreta. Klijent apsolutno postaje svestan svog smeća; a za terapeuta se podrazumeva da nosi svoje i ne prenosi na klijenta (zato terapeut ima svoje supervizije, svoje vl terapije i konsultacije sa “iskusnijim mentorom”).
Uglavnom, lično sam nežan terapeut ali vrlo direktan; samo iznimno postavljam baš oštre granice; kada klijent pokuša manipulisati (verujte na različite načine), ili biti “prijatelj” sa mnom, i sl.
Često me ljudi pitaju kako da se postave u nekom datom odnosu: formula koja pomaže jeste sledeća – vaša uloga sa tom osobom vas najviše štiti od upliva ličnih “mana”, s druge strane daje vam za pravo da postavite granice ili tražite nešto u datom odnosu.
Pr. Koju ulogu imate sa nekim? (mama, šef, profesor, komšija, muž)..i u skladu s tom ulogom postupite kada dođe do zatezanja u odnosu.
Tako će se najpre “odvezati vez”.
I najkorektnije ćete postupiti. Bez ljudskog faktora, u kome “donosite pravdu, sud ili se povlačite”. Jer, ponekad je ljudima teško ugoditi, čak i kad ste Čovek (tada je i teže).
Zato je mudro držati se sopstvene uloge, a gde vlada ljubav i poverenje ovakve “žaštitne intervencije” uopšte nisu potrebne, razumevanje i poštovanje postoji samo po sebi, i obostrano je.
Na kraju, naučte se udobno smestiti i posmatrati; ne morate na baš sve reagovati ♡☆
Kad se ljudi pretvaraju, ne mogu da budu prirodni..ma koliko to “glumili” svetu, ma kakve god fraze da koriste. Vidi se sve, ko ume da vidi.
Prirodni ljudi nisu mnogo slatkorečivi, više su direktni; uostalom kao i Priroda.
LJUBAV NIJE OSEĆAJ VEĆ NAČIN ŽIVOTA!
NE GOVORI SE ČESTO JAVNO, ALI PONEKAD PROCES ISCELJENJA BOLI VIŠE NEGO RANA
Iskustveno potvrđujem i slažem se s Tagore-vom mudrošću: 
“Sanjao sam da je život radost, shvatih da je život zadaća, posvetih joj se, i gle, radost nađoh u zadatku.”
***********************************
Put transformacoje, skidanje kože, odbacivanje starog i prihvatanje Novog..nije to lagan posao. 
Zahteva ozbiljan rad, trud, rešenost, istrajnost. Podršku i ‘siguran prostor’. 
Nezavisnost, samostalnost, samodovoljnost, ‘sve mogu sam/a’ i ostale popularne neuroze su opasnost za čoveka..jer čovek je čoveku najveća potreba!
Isceljenje jeste zlaz iz svega poznatog. Čežnja za slobodom i ‘svojom zajednicom’.
Potrebna je hrabrost za veliki skok u nepoznato! 
Većina ljudi zastane i ne istraje do kraja..zato nema iskustvo lepote; jer ne veruju u ‘proces prelaska’. 
Žele pilulu, odmah i sad, ‘nemaju vremena’, ne istraju u novim navikama; ne shvatajući da proces isceljenja ima svoj prirodni ritam. 
Svako može da se kiti tuđim perjem, ali tuđim krilima još niko nije poleteo 
Iskustveno potvrđujem i slažem se s Tagore-ovom mudrošću:
“Sanjao sam da je život radost, shvatih da je život zadaća, posvetih joj se, i gle, radost nađoh u zadatku.” 
Neka Ljubav bude ljubljena ♡☆
NIJE DOZVOLJENO KOPIRANJE TEKSTOVA S OVE STRANICE BEZ NAVODA AUTORA 
