Put promene započinje sa nama. Mir, radost, zdravlje, sreća, blagostanje počinju u nama, a tek potom se manifestuju spolja.
Koliko smo samo vremena, novca, prijateljstava i veza *potrošili* nameštajući vanjski svet, u nadi da ćemo konačno pronaći put i svoju Zvezdu. Hiljadu pokušaja i pogrešaka.
Dok ne usmerimo pažnju ka unutra, ka sebi..od Puta i Zvezde nećemo videti svoje Svetlo!
A kada već zasigurno umorni, razočarani i pali krenemo nekim svojim stazama..ni tada neće da bude lagano. Tek tada započinju naše prave muke, suočavanja sa samima sobom, sa svojom sudbinom i Bogom.
Isceljenje. Ozdravljenje Duha (aura) Duše (psiha) i Tela (fizički nivo).
Nije to lagan posao! Ogroman posao. Zahteva vreme, zahteva Tišinu i Ljubav, zahteva Strpljenje i kvalitetno vođstvo.
Nebrojeno sam puta ponovila da smo kao magarci. I to ne slučajno ili kao frazu. Nego iskustveno, ulaskom u sopstveni svet promene. Kada čovek krene putem čišćenja samoga sebe, gorko se iznenadi nad sobom. Što sve nosimo u prtljagu nesvesnog, kroz 12 nivoa postojanja, kroz Sebe.
Tek kada umirimo sebe..tek kada se očistimo i otvorimo..možemo da udišemo Svetlost. I tako *prosvetljeni* iznutra da drugima budemo Znak na putu.
Jer svako ovim putem mora da prođe SAM. Ni terapeuti, ni instrumenti, ni lekovi, ni filozofije, ni gurui vam ne mogu pomoći. Oni su samo Znak na putu, Svedočanstvo i Oslonac.
Put Svetlosti otvara pandoru, iz koje postoji Izlaz..no unapred vam kazujem – Put srca nije lagan!
Neka Svetlost sve vodi nas! Neka Ljubav bude ljubljena!