Svako u sebi nosi neku samo svoju JESEN..ona nas oblikuje, razvija, pokazuje ‘tačku fokusa’..uči nas kako otpustiti suvišno.

Kako biti protočan, prirodan, doneti plod, otpustiti višak, sabrati valjano, naučiti novo, pripremiti se za sledeći ciklus.

Vidim u ljudima prisutstvo ili odsutstvo blagoslova; baš po meri “jesenske žetve” ili “prazne priče”.

Najviši oblik služenja je davanje od sebe, ili propada rod.

Danas je moderan životni stil: ‘ja i moj veliki kineski zid’. Važno da je meni i mojima dobro, ne interesuju me oni tamo napolju. Pu-pu!

Videh jedan takav kilometarski zid dan-danas u Palestini, sve sa bodljikavom žicom.

Da ne pominjem ‘nevidljive zidine’ tu kod nas, ex-jugoslovenske.

A rušili su neke čelične zavese krajem osamdesetih, no džabe kad su zidovi u nama!

Dok dajemo iz radosti a ne potrebe, na dobrom smo putu.

Pri tome je dobro i sebe uključiti, i sebi pokloniti, ne zaboraviti ni sebe..ali ne samo sebi, sebi, sebi

Javljaju mi se razni ljudi; hvala vam za pažnju, neki kažu da su prosvetljeni, probuđeni, imaju mistična iskustva; drago mi je zbog vas, to je samo podsticaj za dalji rast i uzemljenje.. nije vam to cilj duhovnosti dragi moji..to je bljesak večnosti..dečji vrtić. Nego šta ćeš s tim, prijatelju moj?

Ako zbog toga nisi postao bolji čovek, zapitaj se od koga je.

Ako si i dalje promiskuitetan, poročan, sebičan, gord, lenj, licemeran, ako mrziš život ..onda si promašio Svetlo.

Ako ne umeš čvrsto hodati po zemlji, nisam sigurna da li si ti to konektovan na Izvor.

Ako nisi dao ono što si dobio, sve je uzalud.

Ako svoje darove nisi materijalizovao, ponudio svetu, stvorio nešto od njih..buđava je letinja tvoja.

Ti se Dete Svemira. Da!

Ali ovde si došao po ljudsko iskustvo.

Možda još ne znaš – ono je najveličanstvenije u Univerzumu. Kruna stvaranja!

Lično najviše volim jesen, oduvek; volim kiše, maglu, jesenje sunce, vetar, šetnje po otpalom lišću u šumi, boje, kestene, bundeve, vino, plodove, mirise, sve volim tradiciju, stare stvari i predmete, stare priče i znanja, stare načine..nekako su personifikovane protokom vremena, oživele, pričaju, kao da imaju auru Duše.

Sve velike i lepe stvari mi se kroz život dešavaju u jesen. Meni je jesen radost, nova godina, kad sabirem letinju duše.

Tad otkriju se boje krošanja..a ja jasno vidim ko je ko..i što je što

I jutros zahvaljujem na preeedivnoj godini..wow..što sve, ko sve, gde sve bejah, šta sve doživeh, dobih i podelih..mnogo je blagoslova..svesna sam da ništa nije samo moje..hvala-hvala-hvala!!!

Ta tišina i prostranstvo pokazuju realnu istinu, delo, plod..ne teoriju, maštanje, ideju, popovanje.

Kad se skine veo ulepšavanja, pokaže se Plod iznutra (kakav jest), nema bežanja..pokaže se godina, letinja duše, mera stvaranja..i ljudi, jer neće svi da prezime sa nama

Uživajte ljudi danas i ove jeseni!

Inače, moj sin samo traži “razloge za slavlje”, da se gozbimo i imamo “poseban dan”..pa obiležimo..danas eto slavimo jesen

Mali podsetnik:

Kad vam zafali radosti i smisla: sedite i počnite zahvaljivati..redom, sve..nematerijalno, materijalno..videćete ipak da imate i više nego vam je potrebno.

Prestanite tražiti neku savršeno upakovanu svrhu vašeg života, neki poseban ‘posao’ ili događaj, niste super heroj ali jeste Čovek – jer svrha i smisao vašeg života ste baš Vi. Personifikujte sebe, dozvolite, oživite! ‘Vidite sebe’ i one oko sebe. Uopšte nije važno što radite, sve dok to radite s ljubavlju.

STVARI KOJE VOLIMO GOVORE NAM KO SMO

Šaljem vam izobilje blagoslova i radosti!

Srećna nam jesen!

Neka Ljubav bude ljubljena ♡☆