SREĆA JE SMIRENE PRIRODE

Ponekad ljudi misle, zbog savremenog lažnog pozitivizma i bildovanja hormona sreće, da su “nenormalni” zato što uokolo ne šetaju u ekstazi; fotošopirani zarad jedne “srećne fotke”.

Baš naprotiv, vi i jeste normalni

Mozak se umori od previše alkohola, previše keza, previše adrenalina..previše hormona sreće i stimulacije, glume..pa “umišlja” koješta

Mir je kraljica emocija..zato samo prirodno i napred ♡ ☆

Krajnosti umaraju.

Prvo te obasipaju pažnjom, pa nestanu, bez traga, pa se opet vrate plaču i mole..rolerkoster odavna ne priznajem kao deo normalnosti , to je samo šljasteći lunapark.

Ne morate visiti s bilborda da bi vas pravi ljudi primetili. Ne morate ni imati baš sve što se ‘nudi’.

Saosećajnost je postala mit. Jer solidarnost dozvoljava loš dan, ozbiljno lice, suzu, neraspoloženost, slabu funkcionalnost, bežanje u zavisnost, traumu, potrebu za tišinom, osamu, nemaštinu, bolest.

Surovi populizam (u pozadini kapitalizam) etiketira solidarnost kao slabost. Danas se npr bolestan čovek gleda kao promašaj, slabost. A ne shvata se da je taj isti čovek ‘proizvod’ nasleđa, istorije, kulture u kojoj živi, vlastitih doživljaja, hrane i vazduha, nejednakosti, najviše proživljenih patnji. Ne može se svaka bolest izlečiti, ali se svaki čovek može isceliti. Saosećanjem.

Za to nije potrebna borba niti rat, to čine upravo najdominantniji pripadnici savremene kulture – bore se za mesto pod suncem. Dijagnoza savremene sociopatije.

Kod saosećanja, ljubavi i prihvatanja nema borbe..to je bivanje..samim time moćnije od bilo čijeg rata.

Autentičnost je tiha. Nenametljiva a privlačna i sjajna. Najmanje spolja. To je poziv iz nutrine.

Za sve nas ima mesta pod suncem!

Zato je prava autentičnost vazda ponizna, poštuje druge, ne nadmeće se..samo se pojavi i iskaže, ne dokazuje se. Marketing joj ne treba. Ni slatkorečivost. Ni uniforma. Ni mnogo šminke.

Sasvim je u redu biti normalan, prirodan, čuvati privatnost, iako je retkost u ovako postavljenom svetu

Mi nismo kompromis, delići niti parčad..mi smo Celina, zašto bi se krunili za druge?

Mi smo slika Božja u malom. Individualnost je univerzalnost u malom.

Zašto se onda plašiti sebe?

A kako bi bilo da sebe odobrimo i prihvatimo sve svoje delove?

Kao i uvek, izbor zavisi samo od nas

Dobro je biti dobro!

****************************************