Sve ono što neočekivano udara naše biće jeste stres. Emocije, iznenađenja, očekivanja, planovi, ponašanje, guranje, rušenje, programi duše..
Bolovi u telu, ramenima, nogama, glavobolje, i mnogo ozbiljnije bolesti svoje korenje nalaze u stresu kojeg smo proživeli.
A kako i ne bi!? Svakoga dana žurimo, jurimo, kupujemo, prodajemo…nemamo vremena za disanje.
Ko se to još od nas ne želi osloboditi stresa?
Ko još ne žudi za mirom, prirodom i tišinom?
Izbor je uvek na nama.
Ili ćemo i dalje biti bijeni stresom ili ćemo stati. Zastati. Disati. Osetiti. Doživeti. Proživeti. Zagrliti. Isplakati. Nasmejati. Ćutati.
Dragi moji prijatelji, srodne duše i poznanici – zastanimo na trenutak. Osetimo život koji teče našim žilama. Čujmo tišinu vlastitog daha.
Odsutstvo stresa jeste Život dostojan Čoveka! Ko ima hrabrosti da pođe nekim svojim stazama, svojim će dahom i svetlom u očima rasterati stresore i stres iz skodnevice.
Život je najlepsša pesma samo za nas! A dal ćemo čuti tu pesmu života il ne, zavisi samo od nas!!!