Brzo osetim ljude. I zavisi od njih, ko su..nekima s puno ljubavi objasnim, drugima pogledom, nekima odlaskom, drugima postavljanjem granica, ili fuck off stavom; najčešće nikako..jer ne vredi 
Najbolje mi je kad mi se nepoznati ljudi obrate za saradnju ili nešto, ja uljudno odbijem i zahvalim se: pa slede uvrede. Nipodaštavanje. 
Važi-važi! 
Mislim da ljudi najgore podnose odbijanje bilo koje vrste; ne hvala, neću, ne mogu, nisam zainteresovana..jer su nas još od detinjstva dresirali da klimamo glavom.
Teško onima koji brinu o reputaciji i mišljenjima drugih ljudi 
; razumem da im je strava, nije lako čuvati sliku o sebi 
Ja da sam se sekirala za “mišljenja” koje svako ima, ne bi me bilo odavna..zamislite samo onda devojčicu, devojku, kasnije ženu koja se ne “povija” ucenama na poslu, ili u ljubavnim odnosima, bilo gde..nego živi, od detinjstva misiju svoje duše, priča o “putu srca”, i dostojanstvenom životu 
, ne pristaje na manje..čudna, neobična, “šta ona zna”, odakle joj to, luda 
…nije lako s takvim vešticama
Kad bi samo znali da je s njima najlakše 
Nemoj da ti bude luksuz biti TI!
Tek “na kraju” vidiš jasno ♡☆, zato ja ljude pamtim po kraju, na početku su svi med i mleko
Neka Ljubav bude ljubljena!
