DUŠE SUNCOKRETI

..su za mene ljudi, Duše koje su prirodne, iskrene, dobronamerne, otvorene, jasne, milostive, saosećajne..nimalo slakorečive.

Bežim od ljudi koji glume finoću, od cica maca..ponavljajućih papiga sa volim te, ljubim te, mila, srećo, ljubavi..blabla.

Iritantno. Lažno. Neiskreno. Odbojno.

Jako osetim ljude, snimim vibraciju u milisekundi..i mogu vam reći da su zreliji, iskreniji i ljubavniji ljudi oni koji svojim ponašanjem i rečima ne naglašavaju navedene karekteristike.

Kada nešto jesi..nemaš potrebu o tome govoriti.

Ljude Suncokrete osetiš, vidiš ih u pogledu

Oni se ne nameštaju, ne kriju iza trivijalnih fraza, ne nadmeću, ne nameću, nemaju sto ružičastih filtera i lažni self za reputaciju..

Ihh..čudaci, neprilagođeni, crne ovce, neshvaćeni..to su najbolji ljudi

Oni dobro poznaju život, stradanje, nevolju..s druge strane takvi se najradosnije smeju (očima, srcem, dušom, jetrom), primećujući lepotu u običnom. No, razlika je što takvi ljudi ne lažu; ne pričaju o savršenstvu života i nekoj neprirodnoj lakoći kao jedinim dokazima postojanja. Oni su istinski zaljubljenici u Život, njima ne trebaju čuda kao dokaz sopstvene esencije.

Za razliku pak, od onih koji uporno imaju potrebu da pakuju goli život u celofan i ružičastu mašnicu su zapravo nezreli, begunci, kukavice i sami sebi najgori neprijatelji.

Oni koji znaju ne govore, oni koji ne znaju govore (viču).

Do Uskrsnuća se stiže kroz mrak; a kad si vaskrsnuo tebe ne dotiču mnogo mračni dani jer ih ne odvajaš od onih sunčanih.

To nije poricanje, već Prihvatanje svega što Jest.

Sve je Jedno

Duše Suncokreti su jako osetljivi na ove teme, baš zato što svetle onima u mraku; pravim čuvarima znanja ne treba crveni tepih jer su obučeni u odelo Poniznosti.

Zato smo imali Učitelje (stariju braću) pre nas, da bi nas sačuvali od stranputica ega

“Ne treba zdravima lek, već bolesnima”.

“Prvi će biti poslednji, a poslednji će biti prvi”!

****************

Sve ideje o ljubavi su mi propale ♡ ☆

Ostala je samo Ljubav..a o njoj nemam šta da kažem.

Sve što bih pokušala da kažem samo je bleda senka pred tom Glasnom Tajnom Unutarnje Prisutnosti. Čudo: puno a prazno ♡ ☆

Ostajem nema kad god Ljubav uđe u moju “sobu”.

Kad sam Mirna ona je glasna.

Kroz Tišinu javlja svoj sledeći korak.

Nije to ni osećaj, ni misao, ni delo..već unutarnje zn(st)anje i Izbor da pođem za Njom.

A Ona vodi.. ko zna kamo

Neka Ljubav bude ljubljena ♡☆