Pre nekog vremena sam shvatila da sam najnežnija i najstrpljivija osoba koju znam i da je tome došao kraj.
Shvatila sam da mojoj ljubavi nema kraja..ali je mom strpljenju i toleranciji došao kraj.
Nemam više ni vremena ni strpljenja za ljude koji ne cene moje prisutstvo.
Nemam nežnosti ni za šta lažno, mračno, grubo, cinično, prepotentno, nezahvalno.
Nemam toleranciju za laž, pohlepu i sebičnost.
Nemam strpljenja za ljude koji nisu mog nivoa vrednosti.
Izgovore, lenjost, škrtost, narcizam, snobizam, igrice, nepoštovanje, promiskuitet..ne podnosim.
Prosto više nemam vremena!
Ljubavi imam za ceo svet!
Vremena imam za saosećanje, zagrljaje, razumevanje, razmenu, reciprocitet, odanost, duboko prijateljstvo, istinu, pomoć, lepu umetnost, dobru muziku i hranu, dobre filmove i dobro vino, razgovore ugodne u 3 ujutro, nove projekte i plemenite ideje, duge šetnje šumom, zahvalnost, autentičnost i smeh
Imam vremena za LJUDE!!!
Mom strpljenju je došao kraj, nema drugih prilika, nema progledavanja kroz prste, nema opraštanja ničega što ja ne činim drugima
Moja tolerancija na glupost se potpuno ugasila. Odlazim bez reči.
Ne popujem, ne prozivam, ne pitam, ne interesuju me glupa opravdanja..prosto ne tolerišem više ništa što ni sama ne dajem.
Ljudi moji, nemam vremena za “loše ljude”, manipulatore, glupe ljude, “prljave” ljude, loše “tretmane”, ružne reči, lopove, lažove koji žive na tuđi račun, muške i ženske sponzoruše, muškarce koji u 40toj nemaju ni kućeta ni mačeta ni posla, landare, jebače svih vrsta, zlobnike, svađe, objašnjavanja, one koji odgovaraju na poruke tek za dva dana, nadmudrivanja, tračare, flertuše, ulizice, lenjivce, suce, one “savršene” i “pametne”, veštački “lepe”, umišljene, koristoljubive, lisice, žrtve koji samo pevaju žalopojke, one koji prodaju sebe za šaku dukata, kompleksaše svih vrsta, zločeste ljude, dvolične farizeje koji ližu oltare a u srcu im je zlo, pogled im je zlo, od forme ne vide suštinu – nemam vremena za duhovnu sirotinju!
Jednostavno nemam.
Moja ljubav je bezuslovna, a poštovanje nije, ono mora da se zasluži!
Onaj Mir, o kome često pišem, zavladao je mojim vremenom, danima, odnosima, poslovima
*************************************************
NEMAM VREMENA ZA NEMIR
Kadgod nisam slušala sebe, iznutra..pravila sam pogrešne izbore, čak i onda kada su spolja delovali kao uspeh.
Zato sada izbegavam sve što nije prirodno: namešteno, uštirkano, popularno, gomilanje znanja i ljudi..sklanjam se od stvari koje peku, bodu, guše, viču, melju, crpe ..
Shvatila sam da je ‘požurivanje’ procesa odlika stranputice i nemira (zla). Nestrpljenje također
Sada mirno o(u)stajem imajući poverenje u Tvorca, sebe i proces..odbijam sve što mora brzo, ‘odmah i sada’, prisile bilo koje vrste, diktate, ponude koje me ‘ucenjunu’ naglašavajući mi ‘poslednju šansu’.
Ne trebaju mi poslednje šanse; nisu za mene ti vozovi , samo nek jure dalje!
Ja ću stati uz neko drvo slušati Tišinu i osećati smirenost i večnost, donositi odluke polako, strpljivo odbijajući sve što donosi nemir.
Ne žurim jer sam Deo večnosti Mira..
Ako i propustim brze vozove, dobro je, dalje idem peške
Neka Ljubav bude ljubljena ♡☆
NIJE DOZVOLJENO KOPIRANJE TEKSTOVA S OVE STRANICE BEZ NAVODA AUTORA