Kada sam zakoračila na put osveštavanja, rada s ljudima, psihoterapije i duhovnosti .. nisam ni slutila šta me sve čeka.

Već sam kao mala devojčica čitala Junga, Thomasa Mertona, de Mella i sl., religijski način duhovnosti mi je tada bio iskustveno poznat ali i sumnjiv. Propitivala sam baš sve.

Naizgled vrlo poslušna devojčica, no unutra prava buntovnica. Istraživala sam sve što su me učili u porodici, školi i crkvi.

Sada znam da je većina tih stvari čista iluzija.

No, do te jasnoće me vodila duga i ni malo lagana staza, suočavanje s istinom i pravim sopstvom.

Verovatno mi je još u majčinoj utrobi zacrtan pravac; već sam tamo ‘delila mesto’ s bratom blizancem.

Kako unutar materice prikupljamo većinu energetskog otiska svog porodičnog stabla, tako sam i ja ko sunđer na sebe preuzela štošta. Kasnije je trebalo to sve shvatiti i razgraditi.

Jasnoća o tome ko sam me prati od rođenja, mislila sam da to imaju svi; dugo mi je trebalo kao maloj devojčici da shvatim da nije tako.

Bila je to prva iluzija.

Druga je bila ona o srećnoj porodici koja se međusobno podržava i voli.

Osma, o mestu na koje sam došla, na hiljade njih se raspršivalo kao mehurići od sapunice.

Brzo uvideh da ‘ovde’ nije onako kako moje srce očekuje i kako se ‘seća’ da je bilo tamo odakle sam došla; nego apsolutna suprotnost mojoj nežnoj prirodi.

Trebalo je u takvoj disfunkcionalnosti preživeti. Raskrčiti put. Da nije bilo ‘božanske nevidljive ruke’, mojih duhovnih vodiča i anđela čuvara..znam da bih se i ja izgubila.

Knjige, škola, duhovnost, pozorište i po neko drago biće bili su dovoljan motiv i uteha za život i prihvatanje moje različitosti.

Usledilo je propitivanje, proučavanje, goli život.

Iskustvo života.

Često pišem o lekcijama kojima me naučila takva učionica; a ovde ću se pozabaviti Ženskim telom bola.

Koga smo nasledili od svojih pretkinja.

Kako do njega? Posmatraj svoju majku, sestru, tetku, baku..uoči ‘telo bola’ u njima, zatim introspekcijom uoči delove tog istog otiska u sebi. To je početak. Uočavanje. Onda preispitaj nasleđena uverenja o životu, zatim se pozabavi svojim bolom. Ako ne umeš sam/a, potraži pomoć terapeuta, prijatelja.

Gledajući majku, baku, sestrične, rođake..uočavala sam jasnu temu tog otiska: potčinjavanje, nemogućnost izražavanja sebe, zatomljena ili naglašena seksualnost, patnja, traume, kletve, magije, bol, nesreća, nemoć, gubitak sopstva, loši brakovi, nesrećne ljubavi, uloga žrtve, mnogo agresije na žene, s druge strane njihovu borbenost, snalažljivost, marljivost, upornost, vedri duh koji voli život.

Pitate se kakve to veze ima sa mnom? Pa ima velike veze, kao i sa svima nama.

Autoimune bolesti, reproduktivne, rak dojke i grlića materice, i mnoge druge su deo tog otiska. Najčešće.

Otisak ženskog tela bola naših pretkinja prenesen je i na nas, sadašnje generacije žena.

Raduje me što danas gledam veliki krug žena svesnih navedenog otiska, na putu isceljenja.

Ne kroz feminizam, jer i to je suprotni odgovor na patrijarhat..već kroz buđenje božanske ženske energije.

2-3g pre 2012. g sam počela da radim radionice na tu temu, i nekako je malo pomalo to telo boli postalo manje gusto.

Barem za nas koje smo započele taj globalni proces. No, ima tu posla!

Baš to buđenje božanske ženske energije je utrlo put buđenju božanske muške energije; čiji smo svedoci sada na planeti gde nam na očigled destruktivna muška energija “zatvara vrata” razuma.

Ko ume da vidi, zna da je velik posao pred nama..ali je posvećivanje tom zadatku jedini način do celovitosti.

Krajnji cilj na individualnom i kolektivnom nivou jeste venčanje muškog i ženskog principa u svima nama; spolja će refleksija biti taj dugo sanjani Novi svet, Zlatno doba.

Mi smo došli na svet u ovom vremenu rušenja starog i to nije slučajno.

Mnogo puta sam već pisala o ‘Ženskom telu bola’ a danas me na to potakla jedna fotografija koju sam videla na netu. Na fotografiji je žena s kamenom u ruci. Uokolo je rat, haos, mrtvi, sve porušeno. Ona gađa ‘tamo neke neprijatelje’. Zabolela me fotka. Verovatno se radi o izraelskom ratu (i tu ima mnogo medijske i svetske manipulacije zato ne komentarišem), na tom izraelsko- palestinskom prostoru su 3 religije, znate sve, istoriju, namerno neću reći kojoj pripada žena sa fotografije jer ne mrzim religije, ni jednu. One nas, u konačnici uče ljubavi. Ali su ih izmanipulisali, preveli, doradili, izmenili..i nastalo je ovo što vidimo. Rat. Ženu, majku, koja gađa kamenom ‘nečije’ dete. Bolan prizor. Ispod fotografije reči hvale, kao bori se za pravdu i sl. Uf koje slepilo! Kako je ta žena izmanipulisana svojom religijom, ženskim telom bola, poreklom..da je izgubila zdrav razum. Kao i svi oko nje. I suprotna strana. Oni se ubijaju. I slave tu ‘ženu’. A to nije žena. Ona je žrtva bolesnog nasleđa, mržnje i neznanja!

Jer da je ta žena susrela Boga u sebi, u svom srcu..ne bi bila sposobna kamenom gađati drugo biće.

No, da bismo na kolektivnoj sceni videli solidarnost, mir i saradnju..na onom našem individualnom, unutarnjem treba počistiti iluzije, prepoznati sopstvene rane, vidati ih i isceliti, napuniti se istinom i snagom (Bogom)..i tako ujedinjeni pružiti ruku bratu i sestri da prođemo zajedno kroz apokaliptična vrata što bezbolnije.

No, dok ne uočimo to ‘telo boli’ u sebi ne možemo učestvovati u svesnosti niti unifikaciji unutar sebe, nismo zdrava ćelija u kolektivu.

To je put.

Proces.

Odredište je Novi svet koji je već tako stvaran za mnoge ljude, u njihovim vremenskim linijama.

Solidarnost i saosećanje prema svom ‘telu boli’ provešće nas kroz lične procese isceljenja; a to je neminovnost za razumevanje onog drugog.

Jer kad upoznaš i isceliš samoga sebe, poznaješ i ceo svet!

Tada je milosrđe tvoja nova haljina, jer znaš da se iza svake agresivnosti, nevolje i podele krije ranjeno biće puno bola, željno ljubavi i zagrljaja

Draga sestro i brate, otvori vrata Božanskoj ženskoj energiji u sebi..ta bezuslovna ljubav, pažnja, saosećanje i posvećenost sebi samome odvešće te na tvoju autentičnu stazu.

Nemaš se čega bojati! Vođeni smo!

Tek tako; Ljubav može biti ljubljena!