Prosto postoje miševi..pacovi….ne govorim o manama, niti interesima….ljudi govna su toliko prljavi u svojoj srži..da ne prežu ni pred cim do svog cilja….najveštiji manipulatori, lažljivci, lopovi….misle da će moći “na ružičaste oči” dugo….neće dugo.
To su ljudi koji nemaju dušu. Nemaju osećanja. Ni savest. Psihopate u najširem smislu. Nesrećnici.
Na izgled simpatični. Često vrlo šarmantni. Ljudi koji koriste druge. Oni ne mogu voleti ni poštovati. Robovi su raznih strasti. Srećni robovi. Sa njima imaš vazda nemir. Otimaju duhovno i materijalno. Ništa njima nije sveto. Bez stida i kajanja. Jako vole novac, hedonisti. Najbitniji im je fizički izgled. Smatraju da zaslužuju sve bez truda, zasluge, poverenja.
Sve svoje “odvratnosti” istresu na druge, učas ti smeste, glume žrtve, pripisuju svoj smrad drugima..najčešće svojim “žrtvama”, kako se ne bi saznalo što su im učinili.
Lukavi prevaranti.
Vazda brinu o sopstvenoj reputaciji i alibiju.
Meta su im dobri ljudi i dobre duše.
Nikada im dosta potvrde; vazda flertuju, često vrlo promiskuitetni, snalažljivi laskavci. Misle da su viši, lepši, bolji..olako se igraju s ljudima.
Nezahvalnici.
Vole da žive na “račun drugih”, prisvajajući tuđi rad, zasluge, trud, novac, lepotu ideje.
Nemaju stalne veze ni prijatelje. Ne daj Bože takvih u porodici, terorišu sve kao sopstvene sluge.
Plašljivci im se “povijaju”. Neće oni dugo; iako misle “da znaju i kontaju”.
Pokušaće sve da nadmudre, ali će na kraju ipak samo sebe samog obmanuti …
A znate kada će se smanjiti njihov broj i njihov smrad?
Kada svi mi, prestanemo ćutati i jasno pokažemo govnima da su govna.
****************************************************
LAZNI LJUDI
Govoreći o drugima, čovek zapravo govori o sebi. Treba znati slušati! 
Kićene reči pune ‘ljubavnih sinonima’ su najopasnije. Lepe reči nisu istinite.
Lažovćića pacovćića ima posvuda. Politički korektnih ‘poskočica’ još više.
Prepisivači tuđih stihova se kite bez stida.
Ljudi zapravo lažu sami sebe 
Dok to shvate..prođe vreme, prilike, dobri ljudi, sve..
Nema toplog srca, onog jednog..u kome si bio ceo svet. Nemaš Dom – stvaran svet i stvarne odnose. 
Bude hladno, gorko..kao pusto ostrvo. 
Čak i ako te “ostali” sapatnici glade po ramenu dok ih lepo lažeš i manipulišeš, to je kratkog veka.
Gledam ljude koji žive za reputaciju, mnogo čine za “selo”, a malo za “svoju kuću”. Takvih je najviše. Nitkovi. 
Kad me krajičkom oka sretnu u gradu, prelaze na drugu stranu ulice..stide se..sebe!
No, oni zapravo ostaju sami. Čak i onda kada je oko njih gužva. Sami sa svojim lažima.
Glas savesti ipak postoji, kao svesnost, kao najgora kazna.
Neka progovori u svima, a progovoriće 
Neka Ljubav bude ljubljena!
NIJE DOZVOLJENO KOPIRANJE TEKSTOVA S OVE STRANICE BEZ NAVODA AUTORA 