UČENIK I PUTNIK

SVAKI JE ČOVEK TEK UČENIK I PUTNIK NA ZEMLJI – spoj onog što je bilo, što će doći; neba i zemlje.
Kao Stablo; s korenjem, deblom i svojim plodom.
Kad se čovek zaigra i odluta, ima potrebu da pljuje sve; svoje pretke, rod svoj, vekovne istine, stare običaje, stara znanja i mudrost predaka, Učitelje Života, sistem, sve što je sam stvorio..
PROPITUJ, SUMNJAJ, proveravaj..stvaraj..idi gde moraš..gradi svoj put slobodno..uz poštovanje i razumevanje onoga odakle si potekao.
Svoj uspeh ne gradi rušeći, već spajajući..gradeći mostove sa prošlošću.
Budi slobodan..i u toj slobodi ne sputavaj nikoga!
Jer nije veći učenik od učitelja svoga!
Kompleks autoriteta, edipov kompleks, kompleks niže i više vrednosti leči..i videćeš da smo tek SVI ZAJEDNO SAVRSENI, svako na svojoj stepenici i u svom poslanju.
Svaka ptica ima svoju visinu leta, čemu gordost?!
Tek kada učiš od sviju i vazda; cveća, drveća, životinja i ljudi, sistema, predaka..uviđaš kako si mala a vrlo važna Nit u tkanju Života.
Zato svetli i voli, spajaj..smiruj..zagrli, radi..i ne zovi sebe Rabi (učiteljem)..već slugom i učenikom Života..tek tako potoci Milosti Istine mogu tvojim bićem da poteku, da te Osvetle i daju Plod! 

Neka Ljubav bude ljubljena!