Naučila sam da promatram svoj život kroz cikluse, cikličke krugove promene; koji su me svakako doveli do Harmonije, bez i da sam je tražila.
Sedmogodišnji ciklus života nam pomaže rasti i videti, svima se ponavlja u vidu sećanja ili okolnosti koje u nama bude neitegrisana osećanja. Naravno, to ne treba da bude baš sto posto trajanje od sedam godina; nekome bude 5 godina ili 6. No, uglavnom se radi o periodu našeg detinjstva kojeg se racionalno ne sećamo (ili vrlo malo sećamo) a u kome se u nas utisnuo emocionalni otisak svega što smo proživeli, počevši od majčine utrobe do 7 god. Ako pažljivo ispratimo naš život, do 14, pa 21, 28, 35 g; primetićemo neverovatno slične emotivne događaje koje su u nama budili naizgled slučajne okolnosti ili ljudi.
Cela se predstava života odigrava zbog nas, pred našim nesvesnim očima; gde apsolutno ništa nije slučajno, iako se nama tako čini (jer se ne sećamo).
Kada čovek uđe u područje Svesnosti, i sam otkriva ovu zaista neverovatnu predstavu..koja se ponavlja tako dugo dok ne osvestimo svoj emotivni otisak koji jako želi da bude integrisan tj da iscelimo svoju Dušu (integrišemo Dušu), povežemo se s Izvorom i živimo svoju Istinu u ovoj realnosti.
Gore u navedenom primeru sam navela samo 5 sedmogodišnjih ciklusa jer sam ih osobno proživela..naravno, svako sebi dodaje onoliko ciklusa koliko ima godina. Na taj način se pokušava prisetiti ljubavnih veza, odnosa s porodicom, poslova, prijatelja, velikih promena i odluka..i traži vezu sa samim sobom tj traži vlastita osećanja koja se kriju iza proživljenih događaja. Kada ih jasno detektujemo, osetimo snažnu emotivnu reakciju i započinje proces integrisanja koji nije baš uvek lagan. U nekim periodima života nije ni moguć, sve zavisi o zrelosti naše Duše.
Ako smo do sada već čistili naš emotivni otisak..možda smo proživljavali velike spoljašnje drame, promene, preseljenja, prekide, spajanja, susrete itd. Sve se dešavalo onako kako bi naša Duša umela da pogleda ispod površine i oseti sebe, a naravno potom i isceli. Zato spoljašnje okolnosti nisu znak nikakve stabilnosti, jer put do stabilnosti ume da bude turbulentan.
Ono unutra, osećanja, ili naš emotivni otisak jeste naša sudbina koju smo došli integrisati. Sudbinu vidimo u obliku ljudi koje srećemo ili događaja koje vidimo spolja. No unutarnja disciplina i volja da čitamo između redaka, o sebi, da vidimo sebe unutra kroz neke spoljašnje krugove promene zapravo nam daje pristup promeni naše sudbine tj Svesnosti.
Integracijom sedmogodišnjeg ciklusa mi zapravo postajemo svesni sebe, svojih potreba, svoje sudbine i svih događaja i ljudi koje smo sretali putem. Tada nam se dešavaju sinhroniciteti, poruke, znanja koja trebamo, srećemo svoje Učitelje, prave prijatelje i Srodne Duše.
Kada integrišemo svoju sopstvenu dramu, smirujemo sebe, prihvatamo svoj život i poslanje, trenutni nivo razvoja i postajemo Stabilni iznutra bez obzira na spoljašnju dramu koja možda ponekad naiđe kako bi nas vratila na našu putanju.
Unutarnja stabilnost ili onaj Mir kome svi tako rado idemo ususret postaje naša Priroda. Uviđamo da se iza ove buke sveta krije praznina i mir..jer mi smo smireni. Prisutni smo i znamo. Integrisali smo svoj emotivni otisak i Mir nam se smeši odasvud.
Kako ćemo da ispunimo tu Prazninu, zavisi samo od nas!
Neka Ljubav bude ljubljena!