Čini mi se da je najvredniji alat za rad na sebi Osećanje. Puštanje osećanja napolje. Danas tugu, sutra radost, uvečer strah, ujutro ljubav. Štagod da osećate, to je dobro. Ne bežite. Prođite kroz svoja osećanja..budite saosećajno sa njima..i vi ste slobodni. Tako dugo dok se pretvaramo da je sve u redu, da smo uvek pozitivni i da sve kontrolišemo – vrtimo se u krugu, zadovoljavanja potisnutog i neosveštenog. Šminkamo pravu istinu o nama, namečući si pozitivna osećanja i vedre boje – neinteligentno!
Put do slobode vodi kroz srce!
Budite ono što jeste – plima i oseka su priroda najvećih dubina i blagoslova.
RANJIVOST JE DEO ZDRAVE DUŠE – USUDI SE: O.S.E.Ć.A.J.
“Duša mi je netaknuta” peva Bora Čorba..no, primetila sam da je uglavnom dobrim ljudima Duša na meti, nišanili su je vekovima, gazili, povređivali i s namerom želeli “uzeti” čoveku..i ranjiva je Duša..jer je ljudska..i puna boli (iako to ona lično nebi želela)..ta bol i te rane zabole..u ponekoj pesmi, događaju, pogledu na neku stvar (uspomenu), kroz nepravdu prema drugom čoveku..il sećanje koje kao nepozvan gost pokuca na vrata srca (kao ptsp)..i oprosti čovek..i nema loših misli za mučitelje svoje (posebno one bliske koji su namerno pucali u dušu)..ali..boli..iznutra boli.
Vreme ih nece izlećiti, nestati neće same od sebe, pojaviće se “kad ne treba”..
Taj prtljag se može isprazniti (energetski rad), rane zaceliti..bolesti Duše su izlečive..samo bolesnik sam mora tražiti i priznati da boluje.
Kako se osloboditi starih rana i povreda?..
Prolaskom kroz njih (bez opiranja)..oprost i dobre misli da..ali i dopuštanje rani da se izrazi (plakati, pisati, grliti sebe, osamiti se, saosećati sa samim sobom)
Izlaz nije bežanje (u pozitivizam, u druženje, posao, novo partnerstvo) i negiranje sopstvene ranjivosti (nije mi ništa); već “vidanje” rane!..uz poniznost i molitvu; da Svetlo Tvorca osvetli i ozdravi Srce..♡ ☆
Ponekad to uopšte nije lagan posao, ali se isplati jer daje stvarne rezultate 
Neka Ljubav bude ljubljena!