Kada mi za neku osobu kažu da je luda, čudna, zla, ovakva onakva..odmah znam da se radi o nekome posebnom.

Neshvaćenom..neprihvaćenom zbog svoje jedinstvenosti koja strši..upada u oči..jer je tako obična i prava.

Glasno prisutstvo, iza zavese, u potpunoj tišini.

Proziva, ne svojom voljom, nego životom.

Volim crne ovce, neprilagođene, bez osećaja lažne veličine, takmičenja, one koji znaju da nisu savršeni ali su goli i iskreni, nemaju potrebu da se dokazuju jer znaju ko su..one koji su uspeli zadržati svoju autentičnost u ovako postavljenom svetu “ne-normalnosti”.

Teško je s njima, da, jer se ne daju manipulisati, ne pristaju na lokalno licemerstvo dežurnih “uspešnih pajaca”, nesvesnih života koje odrađuju za “druge”, neznanja, kompleksa, takmičenja, lenjosti, dokazivanja, ljubomore, jer najvažnije je “šta će selo da kaže”.

Jer lude sveta izabra Bog da posrame mudre!

A oni uporno i tiho..iz dana u dan..sade cveće sreće u živote zaboravljenih Duša ♡☆

Neka Ljubav bude ljubljena!