Svaki čovek je kapetan svoje duše.

Stoji za kormilom, nezavisno od nadolazećih plima i oseka na koje ne može da utiče; ali sam bira ko je i kako će da plovi.

Ne treba forsirati sreću; ni glumiti. Ona se ne može osvojiti. Može da bude samo Plod našeg bivanja..pojavi se sama u Srcu kao Radost života..nema šanse da je poguramo.

Zato je dobro biti to što jesmo. To je najbrži i najlaši put do sreće. Naše trenutno stanje je lekovito (prolaz kroz Vrata): bilo da se radi o depresiji, nezadovoljstvu, usamljenosti.. ništa više nam za sreću ne treba osim Prirodnih nas. Jako bih volela da ovo iskustveno shvati svaka duša, ali i to je lični izbor.

Sreću se uporno “ugurava” u osmeh, izobilje, idealizovano partnerstvo, savršenstvo lažno, spoljašnje..ne ne ne..ona je tu u potpuno običnom životu, čišćenju kuće, pomaganju detetu oko domaćeg, vožnji auta, odlasku u kupovinu, čak i u bolesti.

Poenta je SMISAO i razumevanje sopstvenog života i puta Duše; kad pronađete smisao u svojoj “patnji” preokrenućete svemir

Postoji šira slika. ISTE STVARI-NOVI SJAJ

Svaka trenutna situacija ima svoj Plod, važna je i milosna; za nas kao i mnoge pre nas.

Čemu opiranje. Lutanje. Bežanje.

Osmeh je trenutan u svesti o služenju celini!

I onda teče reka zahvalnosti iznutra!

Zavoli čovek sebe baš takvog..sa svime što nosi..jer zna da to ima smisla.

Shvatila sam to usred najgušćih džungli u ličnom životu..niko i ništa nam za sreću ne treba..samo naša ljubav, istrajnost..posvećenost, rad koji volimo, strpljivost..i zaiskri iskra Radosti u nama; iz čista mira.

Ne zaboravite, posedujete moć izbora. Odaberite život. Sebe. Hrabrost da idete svojim stazama. Sve ostalo nekako dođe; a i ako ne dođe – vama i ne treba jer Svetlite ♡☆

‘Sanjao sam da je život radost, shvatih da je život zadaća, posvetih joj se, i gle, radost nađoh u zadatku’ (Tagore)

Neka Ljubav bude ljubljena!