Slušam ljude svakoga dana..pričaju..

..o sebi..

Zaboravljaju da njihova dela pokazuju ko su, a ne kićene reči..

Onda me pitaju, zašto je to tako?

Zato što većini ljudi Duša nije integrisana, uzemljena..jedno su na vani a drugo su iznutra.

To “jedinstvo” se postiže hrabrošću introspekcije; suočavanjem sa sobom, sa svim svojim istinskim emocijama i nesvesnim uverenjima.

Tek kad postanemo Jedno sa svojom Dušom; “kako na nebu, tako i na zemlji”..mi postajemo autentični, celi, usklađeni, prirodni, istiniti, stvarni..stvaramo Novi Svet ♡☆

Jednostavnijim rečnikom: mi tada radimo ono što govorimo, pokazujemo ljubav i naklonost delima a ne praznom pričom, prema sebi postupamo s poštovanjem i poverenjem u život puštajući da od nas ode sve što nije “pravo, naše, istina i lepota”, prema drugima smo osetljivi, saosećajni, pažljivi, tačni, “od reči”, ne uzimamo više nego što dajemo…dakle – Istina se pokazuje Ponašanjem a ne rečima!

Ljubav se rodi iz funkcionalnosti odnosa, iz postupanja prema nama..a ne iz seksualnosti (kao u današnje vreme), dužnosti i očekivanja.

“Kada čovek odluči činiti dobro nemojte misliti da će mu ljudi pomoći, da će sklanjati kamenje s puta..ne, još će mu staviti koji kamen na put.”

P Pavle

Neka Ljubav bude ljubljena!

NIJE DOZVOLJENO KOPIRANJE TEKSTOVA S OVE STRANICE BEZ NAVODA AUTORA