Zamisli, samo na trenutak, kakva je hrabrost potrebna za život bez iluzija

Prvo da ih ‘vidiš’ u sopstvenom životu, a onda i da odlučiš da ti više ne trebaju.

Jer praznina je to, prijatelji moji, biti bez ‘pomagala’, ružičastih naočara, posuđene filozofije, anđela čuvara, il nekog svog ‘boga’..

Tek tada imaš priliku POSTOJATI.

Osećati. Baš sve.

Ceo prtljag. Hiljade glasova. I na kraju onaj svoj čuti.

Zamisli, gledaš istini u oči..i ne bežiš, ne popravljaš, ne ulepšavaš.

Tek BIVAJUĆI STVARAŠ ČUDA..tek kad prestaneš da doživljavaš svoj identitet na osnovu onoga što “radiš u vanjskom svetu” i počneš da osećaš Život bez želje da kontrolišeš svoj identitet, vidiš da “ne radeći ništa” zapravo najviše “radiš iznutra” tj iskustveno osećaš ‘svoje’ Postojanje ♡ ☆

Mnogo dobar posao! Tek tada možeš da oblikuješ sopstveni život. Tek tada biraš. Tako možeš ispuniti tu ‘prazninu’ pravim sopstvom.

Tada stvarno postojiš

*****************************

LJUDI KOJI TE VOLE BRINU O TOME KAKO SE OSEĆAŠ

Dok postoji kajanje, poniznost, poštovanje pred onim koga voliš – tu ima mesta za oprost i sreću.

No, kada ne postoji svest o sopstvenim delima koja povređuju, kajanje, ni poštovanje – tu ima mesta za oprost, ali ne i za sreću.

(Beži!)

Neka Ljubav bude ljubljena!