Svako od nas čezne da nas neko ‘sretne’, da nas ‘vidi’, prepozna, ‘čuje’; u našoj jedinstvenosti i ranjivosti.

Svedočim tome svakoga dana kroz razgovor s klijentima; koliko su ljudi gladni ‘susreta’.

Koliko je divno držati ljudima siguran prostor da mogu potpuno biti. U svojoj istini.

Koliko su tada ljudi lepi.

A tek nekon ‘izbacivanja smeća’. Oči za-sjaje.

Čast je gledati kako ljubav ulazi u Duše

Ljubav upijaju čak i stvari, predmeti, hrana..sigurno imate neki ‘vama drag’ predmet, uspomenu, poklon..kad ga dotaknete, srce vam se ispuni radošću i ljubavlju onoga ko vam je poklonio.

Ili pak neko jelo, kafu..iako imate isti recept..ne možete napraviti tako fino kao ‘vaša baka, mama, voljena’.

Osećate i one ‘poklone, stvari, rad, reči, dela’ koji nisu ‘od srca’. Bljutavog su ukusa. Hladni.

Isto je i sa biljkama, životinjama i ljudima..pamte naše ‘zrake svetlosti’

Kada naše boli dodirujemo s ljubavlju, one ozdravljaju..kada druge ljude tretiramo s ljubavlju, oni ozdravljaju.

Rad je vidljiva ljubav! Zato daje toliko duboki smisao svim pravim Stvaraocima; izgube se, zaborave na vreme, ne očekuju nagradu ni rezultat..jednostavno radeći oni ‘Jesu’.

Neka Ljubav bude ljubljena ♡☆