SVAKI JE ČOVEK TEK UČENIK I PUTNIK NA ZEMLJI – spoj onog što je bilo, sto Jeste i što će doći; neba i zemlje.

Kao Stablo; s korenjem, deblom i svojim plodom.

Kad se čovek zaigra i odluta, ima potrebu da pljuje sve; svoje pretke, rod svoj, vekovne istine, stare običaje, stara znanja i mudrost predaka, Učitelje Života, sistem, sve što je sam stvorio..

PROPITUJ, SUMNJAJ, proveravaj..stvaraj..idi gde moraš..gradi svoj put slobodno..uz poštovanje i razumevanje onoga odakle si potekao.

Svoj uspeh ne gradi rušeći, već spajajući..gradeći mostove sa korenjem, prošlošću.

Budi slobodan..i u toj slobodi ne sputavaj nikoga!

Jer nije veći učenik od učitelja svoga!

Kompleks autoriteta, edipov kompleks, kompleks niže i više vrednosti leči..i videćeš da smo tek SVI ZAJEDNO SAVRŠENI, svako na svojoj stepenici i u svom poslanju.

Prvi je poslednji, a poslednji će biti prvi.

Svaka ptica ima svoju visinu leta, čemu gordost?!

Tek kada učiš od sviju i vazda; cveća, drveća, životinja i ljudi, sistema, predaka..uviđaš kako si mala a vrlo važna Nit u tkanju Života.

Zato svetli i voli, spajaj..smiruj..zagrli, radi..i ne zovi sebe Rabi (učiteljem)..već slugom i učenikom Života..tek tako potoci Milosti Istine mogu tvojim bićem da poteku, da te Osvetle i daju Plod!

Neka Ljubav bude ljubljena!

NIJE DOZVOLJENO KOPIRANJE TEKSTOVA S OVE STRANICE BEZ NAVODA AUTORA