Ovaj život je naša prilika. Samo naša!

Život je škola u kojoj spoznajemo sebe. Učimo razne lekcije, često kroz bol i patnju, kako bismo postali celoviti.

Svaki problem ima svoje rešenje a naši izbori zavise o nama.

Svet je kao dvorana s ogledalima, koja nam jasno i nedvosmisleno pokazuje ko smo mi i to kroz lične odnose. Upravo su drugi ljudi naša ogledala u kojima vidimo isključivo sebe.

Najvažniji dar kojeg mozemo pokloniti sebi jeste preuzeti potpunu odgovornost nad svojim životom. Tada će nam život zasigurno postati srećno putovanje, a dal ćemo čuti tu pesmu života il ne zavisi samo od nas.

Život je dar; izmena godišnjih doba i ritmova, plime i oseke, harmoničan spoj dobrih i loših dana. Srećni smo ako naučimo živeti u tim plimama života, bez izbegavanja straha, besa i boli. Patnja je naše seme transformacije, stoga je najvažnije proći kroz nju a ne bežati u lažni i nestvarni pozitivizam, u ovisnosti, u odnose, u duhovnost i filozofije.

Plašimo se sopstvene senke; zato i mislimo da je BITI SVOJ nešto teško ili komplikovano, da mora da bildujemo mišiće ili uvežbavamo svoje osobine..STVARI SU POTPUNO JEDNOSTAVNE..samo ako smo odlučili da Pustimo sve da se samo i prirodno posloži..naravno, nešto će se raspasti a ponešto novo i sastati  Tu zapravo nema velikog rada..radi se zapravo o Bivanju i Iskrenosti..nama je Prirodnost (prepuštanje) teška a pretvaranje (glumljenje emocija i slike o sebi) normalno. Zastanimo! Porazgovarajmo malo sami sa sobom; što je to u nama da jurimo nešto spolja?! KOJA NEISPUNJENA POTREBA?!

Neka Ljubav bude ljubljena!