Posao mi je “slušanje”, valjda sam se srodila s tom vrlinom pa i u slobodno vreme “sve čujem”, ne dajem ljudima do znanja da ih čujem, vazda ostajem skrivena iza kulisa “ne kontam ja ništa”..”nisam čula”..

Lepše je

Ljudi svašta pričaju, slušajte; način na koji govore, šta govore, zašto govore, kome govore, koliko govore..

Zaboga reči! Toliko moćne za stvaranje..a nepromišljene, nesvesne, ružne, neljubazne.

Sve se vidi iz reči i neverbalnih znakova. Kultura govora otkriva svakog pojedinca. Jasno se vidi punina, dubina, znanje, informiranost, fokus osobe, interesovanja, samopoštovanje, lepota Duše, kreativnost, autentičnost, produhovljenost, gluma, manipulacija, prazne priče, ukradene misli.

Kad čujem prazne priče, sita sam ih..tad obavezno “ne čujem”, kod ružnih priča “žurim”, kod kukanja “promenim temu”, kod tračarenja “usmerim na pošiljaoca”, kod nesvesno ponavljanih fraza od pra babe “postavim direktno pitanje” da vidim da li osoba uopšte zna šta je rekla..itd.

Biće vam onako kako mislite, zato osvestite svoje misli. Taj naš umni aparat vergla u nedogled, ko traktor, non stop melje..osluhnite. Pokvaren je, prepunjen, kritikuje, sumnja, strahuje, nema prave informacije, rezervoar sećanja, prošlih trauma i nasleđenih uverenja.

Obratite pažnju i nasmejte mu se

On je naš evolucijski deo. Ne treba ga shvatati preozbiljno. Treba ga naučiti koristiti.

A može se i umiriti, meditacijom utihnuti.

Od sve te priče..najviše volim Tišinu. Ona mi, nekako, nikad ne smeta.

Često me pitaju, posebno u slobodno vreme..zašto toliko volim samoću?

Eh .. prija

Prava sreća je smirene prirode, suprotna je od preterivanja, sjaja i buke ♡☆

Neka Ljubav bude ljubljena!